Trgovina - Srbija

Srbija štiti tržište, ne uvozimo žitarice iz Ukrajine

Naime, nekoliko udruženja poljoprivrednika poput „Pančevačkih ratara”, „Agrarnog foruma” i „Građanske neposlušnosti” objavila su da je ovogodišnja prolećna setva neizvesna zbog velikih gubitaka ratara, ali kao glavni razlog za takvo stanje naveli su „nelojalno tržišno poslovanje i uvoz”.

Ističe se da su u uvozu prednjačile ukrajinske žitarice pošto ga država nije zabranila, kao što su učinile Poljska, Slovačka i Mađarska, pa su prodavane po damping cenama.

Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije”, juče je za „Politiku” oštro demantovala ove navode, ističući da su takve izjave zlonamerne i da naša zemlja nije uvozila žitarice iz Ukrajine.

– Naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni su od uvoza pšenice iz Ukrajine uvoznom carinskom taksom od čak 30 odsto za pšenicu i isto toliko za kukuruz. Što znači da bi svako ko bi hteo da uveze iz Ukrajine pšenicu ili kukuruz morao da ima interes da tu robu u startu plati 30 odsto skuplje nego što ona košta, što daleko prevazilazi razliku između naše izvozne i ukrajinske izvozne cene – istakla je Savovićeva.

Prema njenim rečima, i teorije o navodnom uvozu ukrajinske robe iz zemalja Evropske unije padaju u vodu, ako se zna da je carina na uvoz kukuruza iz država EU čak 24 odsto, a na uvoz pšenice 18 odsto.

– Dakle, pitanje je kome se uopšte zdravorazumski isplati da uvozi skuplju robu lošijeg kvaliteta na naše tržište. Drugo, ne može da se priča, a da se za to nemaju dokazi, postoje zvanični carinski podaci o uvozu i izvozu svih roba u našu zemlju, pa i pšenice i kukuruza – rekla je naša sagovornica.

Ona napominje da je tokom kalendarske 2023. godine više od 85 odsto uvezenih količina kukuruza i pšenice u Srbiju bila isključivo semenska roba. Tarifne oznake za semensku i za merkantilnu robu su se uvek razlikovale i to je, kaže, lako ispratiti u carinskim podacima. Još kada oduzmemo semensku robu od uvezenih količina, govorimo o ukupno 1.500 tona uvezenog kukuruza i oko 380 tona pšenice za 12 meseci prošle godine. Kako je naglasila, ta količina postaje apsolutno zanemarljiva kad znamo da Srbija proizvodi više od tri miliona tona pšenice i više od 6,5 miliona tona kukuruza u proseku svake godine.

– To su zaista minorne količine i činjenice ukazuju da niko od proizvođača nije ugrožen navodnim uvozom bez obzira na to šta se naokolo pričalo. Veći problem je što danas svako ima pravo da se oglasi javno i da za širenje netačnih informacija ne snosi nikakve posledice – zaključila je Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”.