Trgovina - Srbija

Srbiji omogućen izvoz bez carine za milijardu ljudi

Prednosti Srbije kao poslovne destinacije su njen geo-strateški položaj i infrastruktura, a zahvaljujući brojnim sporazumima o slobodnoj trgovini, ima mogućnost bescarinskog izvoza na tržištu od oko milijardu ljudi, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin.

Otvarajući Biznis forum Centralnoevropske inicijative (CEI), Bugarin je naveo da Srbija do sada ima potpisane multilateralne sporazume sa Evropskom unijom, bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, a uskoro i sa Ukrajinom.

Srbija ima i sklopljen Sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA) i Sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA državama, a u trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama odobren je sistem preferencijala do kraja 2013. godine, čime je dozvoljen izvoz za preko 4.650 proizvoda bez carine, dodao je Bugarin.

Kroz Srbiju prolaze kopneni i železnički Koridor 10 i Koridor 7 (plovni put na Dunavu sve do Crnog mora, a preko sistema kanala Rajna-Majna-Dunav, do Severnog mora), naveo je Bugarin i dodao da je 55 odsto srpske zemlje obradivo, a 27 odsto je pod šumama.

Govoreći o direktnim stranim investicijama, Bugarin je podsetio da je najveći priliv Srbija imala 2006. godine i to oko 4,2 milijarde dolara, a ove godine je za prvih osam meseci u zemlju ušlo oko 1,68 milijardi dolara, ali se on nada da će do kraja godine biti ukupno tri milijarde dolara.

Kada je reč o planovima za budućnost srpske privrede, Bugarin je naglasio da Srbija namerava da bude energetski lider u regionu, jer je u planu izgradnja magistralnog gasovoda Južni tok preko našse zemlje, godišnjeg kapaciteta od 10 milijarde kubnih metara gasa, zatim Panevropskog naftovoda koji će transportovati kaspijsku naftu od Konstance (Rumunija), preko Srbije do luke u Trstu.

Predviđena je i izgradnja termoelektrane Kolubara B u Kostolcu, trećeg bloka termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu, nekoliko hidrocentrala na Drini, a u planu je i izgradnja hidrocentrale Đerdap 3 na Dunavu, naveo je Bugarin.

Direktorka kancelarije Kooperacije Italije u Srbiji Santa Mole navela je da je italijanska vlada u proteklih 10 godina odobrila kreditne linije od ukupno 39 miliona evra za podršku srpskoj privredi i 33 miliona evra je već odobreno i investirano u projekte, a od preostalih šest miliona, do sada je odobreno 2,3 miliona evra.

Mole je podsetila da je italijanska vlada od oktobra odobrila novu kreditnu liniju u iznosu od 30 miliona evra za mala i srednja preduzeća (MSP) i javna komunalna preduzeća (JKP), a pojeinačni zajmovi se distribuiraju preko poslovnih banaka u Srbiji sa rokom otplate do osam godine, grejs periodom do dve godine i efektivnom kamatom od 4,85 odsto za godinu dana.

Svrha kredita je da ojača konkurentnost MSP-a u Srbiji na putu u EU, a krediti su vezani za nabavku sirovine i opreme iz Italije i to minimalno 70 odsto, a ostatak može biti upotrebljen za obrtna sredstva, reprometarijal ili različite usluge, objasnila je Mole.

Krediti za JKP odobravaju se za izgradnju viodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje javne rasvete i upravljanje otpadom, dodala je Mole.

Samit CEI otvorio je ranije danas premijer Mirko Cvetković.

Skup CEI, pod nazivom "Novo razmišljanje za konkurentnu ekonomiju", organizuje kabinet premijera Srbije u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj.

Samitu u Beogradu, pored predstavnika zemalja članice, među kojima su premijer Crne Gore Igor Lukšić, predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola Špirić, rumunski premijer Emil Bok i i premijer Ukrajine Mikola Azarov, prisustvuju predstavnici različitih međunarodnih i regionalnih organizacija i finansijskih institucija.