Trgovina - Srbija

Srpski krompir najskuplji u Evropi

U veleprodajama širom Evrope krompir, upakovan u vreće od 10 kg, danas se tovari za 30 do 40 centi po kilogramu, iako je prošlog marta cena bila samo 10-12 centi.

„Tako je ova roba dostigla istorijsku vrednost na Starom kontinentu”, kaže za „Politiku” Ratko Vukićević iz Guče, čije preduzeće „Agromobil” prodaje merkantilni krompir iz Dragačeva i sa Golije, a uvozi semenski iz Holandije.

– Ovakvi skokovi događaju se veoma retko. Uzrok su, ovog puta, bile smanjene površine pod krompirom, nešto lošiji rod i velika potražnja iz Rusije, kojoj je još jesenas zafalilo četiri miliona tona. Rusi su kupovali brodovima, što je dalje povuklo tražnju za semenom. Već do kraja 2010. godine Holandija, kao vodeći evropski proizvođač, rasprodala je sve količine osnovnog semena, što se nije dogodilo nikad za 30 godina – ističe Vukićević.

Posle takvog tumbanja na evropskom tržištu, naš potrošač nije mogao da se nada dobrim vestima. Ovde je veleprodajna cena sa 12-14 dinara (marta 2010) uzletela do današnjih 50-55 dinara, i sada je čak 30 odsto iznad evropske.

– I mi smo prošle godine imali smanjene setvene površine pod krompirom. To je racionalno ponašanje ratara jer su 2005. godine, ulaskom Rumunije i Bugarske u EU, izgubili dodatna tržišta. Pored toga, lani su i prinosi sorte dezire bili manji pošto je u avgustu, kad se krtola naliva, vladala velika suša – kaže Vukićević.

On naglašava da bi sadašnje cene u Srbiji (na kvantaškoj pijaci 65-70, u supermarketima 80) bile čak i više da se na tržištu nije pojavio krompir s Kosova i Metohije:

– Proizvođači iz Pokrajine prodaju ga za 38 centi, a bez tih količina naša veleprodajna cena davno bi premašila 60 dinara. Oni snabdevaju i tržište Albanije, sa oko 7.000 tona.

Gde je mesto Srbije u međunarodnom društvu proizvođača ovog povrća, koje su španski moreplovci pre četiri stoleća doneli iz brdskih predela Perua?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Branislav Vlahović, u svojoj knjizi „Tržište agroindustrijskih proizvoda” (Novi Sad, 2010) navodi da je prosečan prinos na planeti 17,9 tona, s Holandijom kao prvakom sveta (46 tona), dok je Srbija 37. u Evropi. Naš prosek je 10,7 tona po hektaru ili dvaput manje nego u Evropi, a iza Srbije su samo Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Moldavija.

Iz iste studije potiče i podatak da se krompir u Srbiji (2007–2009) gaji na prosečno 82.000 hektara pa ukupna proizvodnja iznosi 877.000 tona, ili 119 kilograma po stanovniku. Apsolutno najveća proizvodnja u Srbiji beleži se na području sela koja pripadaju teritoriji grada Čačka, i čak 14 odsto domaće proizvodnje ostvaruje se u Moravičkom okrugu (Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani).

Krompir je četvrta po redu namirnica po rasprostranjenosti u svetu, posle kukuruza, pšenice i pirinča, i zahvaljujući hranljivim sastojcima koje ova biljka sadrži čovek bi se održao u životu a da ne koristi nikakve druge prehrambene namirnice.

Nema proroka koji će reći kakva je bliska budućnost cene krompira u Srbiji, mada se često sreće utešna prognoza da će uskoro stići „mladi krompirići”, zbog čega starima vrednost ne može rasti. Stručnjake za ovu oblast, međutim, najviše brine setva koja upravo predstoji.

– Nafta i đubrivo nikad nisu bili skuplji, domaće seme je već rasprodato iako bi, u normalnim okolnostima, prodaja tek trebalo da počne. Ako čovek nije siguran u seme bolje da ne seje svašta, da ne bi pravio trošak – rekao nam je Ratko Vukićević koji je, inače, i predsednik Upravnog odbora asocijacije „Plodovi Srbije”.