Stiže „Karfur”, ali ne i „Špar”

Bez autora
May 27 2010

Francuski lanac "Karfur" planira da uže na tržište Srbije u partnerstvu sa grčkom kompanijoam "Marinopolus", dok u "Šparu" kažu da ne razmišljaju o Srbiji. Zajednička kompanija će otvoriti hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji. U „Šparu”, austrijskom lancu, rekli su da o dolasku u Srbiju za sada i ne razmišljaju. U Hrvatskoj, sa druge strane, posluju trgovci svetskog glasa poput „Kauflanda”, „Špara”, „Bile” i „Lidla”, a Budimpeštu, koja može biti odličan „reper” Beogradu, odavno okružuju hipermarketi najvećih evropskih trgovinskih lanaca, poput francuskih „Ošana” i „Kore”, austrijskog „Špara”, engleskog „Teska”. Beograđani će i dalje biti povlašćeni kada je reč o trgovini. Mogućnost izbora u desetak hipermarketa odvaja ih od stanovnika gradova širom Srbije koji su osuđeni na kupovinu u supermarketima, u kojima su cene u proseku od deset do 15 odsto više. Još je skuplje snabdevanje u malim radnjama u kojima kupuje četrdesetak odsto građana Srbije.

Stiže „Karfur”, ali ne i „Špar”Francuski lanac "Karfur" planira da uže na tržište Srbije u partnerstvu sa grčkom kompanijoam "Marinopolus", dok u "Šparu" kažu da ne razmišljaju o Srbiji.

"Zajednička kompanija će otvoriti hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji", kažu u Karfuru.

U „Šparu”, austrijskom lancu, rekli su za „Potrošač” da o dolasku u Srbiju za sada i ne razmišljaju.

"Za sada nemamo planova za Srbiju, To je sve što sada mogu da vam kažem", kratko je prokomentarisala Nikol Berkman, iz „Špara”.

U Hrvatskoj, sa druge strane, posluju trgovci svetskog glasa poput „Kauflanda”, „Špara”, „Bile” i „Lidla”, a Budimpeštu, koja može biti odličan „reper” Beogradu, odavno okružuju hipermarketi najvećih evropskih trgovinskih lanaca, poput francuskih „Ošana” i „Kore”, austrijskog „Špara”, engleskog „Teska”.

Beograđani će i dalje biti povlašćeni kada je reč o trgovini. Mogućnost izbora u desetak hipermarketa odvaja ih od stanovnika gradova širom Srbije koji su osuđeni na kupovinu u supermarketima, u kojima su cene u proseku od deset do 15 odsto više. Još je skuplje snabdevanje u malim radnjama u kojima kupuje četrdesetak odsto građana Srbije.

Velike i skupe investicije, za čiju je isplativost potrebno puno vremena, postale su luksuz i za najveće trgovce, budući da je za izgradnju i opremanje hipermarketa površine 5.000 kvadratnih metara potrebno i do desetak miliona evra. Istraživanje „Potrošača” je pokazalo da ne treba očekivati skoru izgradnju velikog broja hipermarketa širom Srbije.

Povratak manjih objekata

Stanka Čurović, predsednik Upravnog odbora „Merkatora S”, kaže da će se ovaj lanac okrenuti i otvaranju manjih prodajnih objekata po Srbiji, budući da oni zahtevaju manje investicije, lakše se dolazi do prostora, a i uložen novac brže se vraća.

"Usmereni smo ka otvaranju prodavnica do 1.000 kvadratnih metara, vodeći računa o ujednačenom razvoju maloprodajne mreže u Srbiji. Za ovu godinu planirani nivo investicija je 30 miliona evra, što predstavlja značajan iznos u odnosu na trenutak u kome živimo i poslujemo", objasnila je Čurovićeva, dodavši da se hipermarketi „Merkator” nalaze u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

„Delta maksi” ima sedam „Tempo” hipermarketa – u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Kraljevu i dva u Beogradu.

"U planu je da krajem ove godine „Tempo” hipermarkete dobiju i Leskovac i Kragujevac. Prve smo pre nekoliko godina otvorili u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok smo prošle godine nastavili širenje i u ostalim većim gradovima u Srbiji, pa su sa radom počeli i hipermarketi u Čačku, Užicu i Kraljevu", kaže Miloš Ristić, direktor kompanije „Delta maksi Srbija”, podsećajući da gradnja i opremanje hipermarketa zahtevaju znatne investicije.

Da li će u nekom gradu biti otvoren hipermarket zavisi od brojnih faktora kao što su uređeno građevinsko zemljište, saobraćajnice, komunikacione infrastrukture.

Cene u hipermarketima i super marketu moraju biti različite


"Cene proizvoda u hipermarketu i supermarketu ne mogu biti identične, jer su uslovljene troškovima poslovanja, poput izdataka za izgradnju, zakup i održavanje objekta, koji su različiti za svaki prodajni format", rekli su u ovom trgovinskom lancu.

Jedna od malobrojnih stranih trgovinskih lanaca koji kod nas nije došao iz zemalja bivše Jugoslavije jeste grčka kompanija „Veropulos”, koja posluje sa tri hipermarketa u Beogradu. Vasilis Kakagiotis, generalni direktor „Veropulosa” za Srbiju, kaže i da se grade dva nova objekta u beogradskim naseljima Žarkovo i Voždovac.

"Očekujemo da će objekat na Voždovcu biti izgrađen i otvoren u najskorije vreme, a kada je reč o mini-tržnom centru u Žarkovu, planirani rok za završetak radova i otvaranje je početak 2011. godine. Osim toga, planiramo i intenzivno radimo na tome da mrežu naših prodajnih objekata proširimo na još neke beogradske lokacije, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti javnost", ističe Kakagiotis.

„Idea” gradi hipermarket u Smederevu, a „Merkator” u Kruševcu.

„Intereks” u Srbiji posluje od 2004. godine, kada je otvoren prvi hipermarket u Čačku, a sada francuski trgovac ima osam objekata u našoj zemlji.

"Dva u Čačku, a po jedan u Beogradu, Nišu, Obrenovcu, Zaječaru, Šapcu i Prištini. Do sada je „Intereks” na tržištu Srbije investirao 30 miliona evra i zapošljava 300 radnika", rekli su u našem ogranku francuskog „Intermaršea”.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik