Vrelo leto još nije stiglo, pa potrošači ne žure da obave redovan godišnji servis klima-uređaja, niti da pazare ovaj uređaj ukoliko su planirali.
Ipak, iz trgovinskih lanaca i servisa poručuju da topli dani sigurno dolaze, a onda i velike gužve i stampedo na majstore za ugradnju i serivisaranje, pa će građani biti prinuđeni dugo da čekaju na ove usluge, ukoliko ih ostave za poslednji trenutak.
U Beogradu serviseri kažu da imaju više posla, ali da nije ogromna navala. Od trenutka zakazivanja, majstor na kućnu adresu stiže za dan ili dva. Redovno servisiranje, koje podrazumeva kompletno čišćenje i minimalnu dopunu freona, u zavisnosti od kapaciteta klime košta od 1.500 do 6.000 dinara, a u tu cenu je uračunat i dolazak majstora. Ugradnja uređaja u prestonici se naplaćuje uglavnom od 9.000 do 15.000, dok se u pojedinim mestima u unutrašnjosti ova usluga obavlja i jeftinije, od 6.000 do 8.000 dinara. Raspon cena je veliki, a zavisi od vrste, kapaciteta, proizvođača klima-uređaja, i kreće se od 260 do 2.600 evra.
Prilikom izbora servisa građani treba da budu oprezni, jer su istaknute cene koje reklamiraju obično mamac. Kada potrošači pozovu, onda saznaju, da u zavisnosti od kapaciteta klime, poslednjeg čišćenja, njenog stanja, ta cifra može da bude i duplo veća, a za ugradnju zavisi od količine utrošenog materijala, odnosno instalacija.
Predrag Manojlović, iz jednog poznatog trgovinskog lanca, kaže da nema značajnog rasta u kupovini klima kada je vreme ovako promenljivo.
- Potrebno je da u kontinuitetu bude više toplih dana, posebno noći, i tada dolazi do velikog skoka potražnje - objašnjava Manojlović. - Inverter klima-uređaji su preuzeli primat na tržištu, kupuju se tokom cele godine, zato što služe i za grejanje i za hlađenje.
One su ranije bile značajno skuplje nego obične, takozvane on-off klime, ali sada su se, kako navodi, prilično ujednačile. On ističe i da su cene ovih uređaja uglavnom iste kao prošle godine.
- Inverter klime se kreću od 37.999 do 299.999 dinara, a to je i najskuplja - navodi naš sagovornik. - Njen kapacitet je 24 BTU. Cene on-off klima su od 29.999 do 89.999.
Najviše se pazare jeftiniji uređaji, u rasponu od 36.000 do 67.000 dinara.
- Potrošači se obično odlučuju za kupovinu kada krenu tople noći, a onda se naprave ogromne gužve i moraju da čekaju na ugradnju duže - kaže Manojlović. - Preporuka je da na vreme kupe uređaj koji su planirali, jer topli dani će sigurno doći.
Koliko hlađenje povećava trošak za električnu energiju
Može i da duplira račun za struju
Promenljivo vreme i česte kiše sada uglavnom rashlađuju stanove, što dobro utiče i na račune za struju, jer potrošači ne koriste previše klima-uređaje. Vreli dani se približavaju, pa građani treba da znaju da ukoliko svoje domove budu hladili svakoga dana jednim uređajem, po 10 sati, to bi moglo da duplira njihov mesečni trošak za električnu energiju, u proseku od 3.000 do više od 5.000 dinara.
Jedan sat rada klime "devetka", u zavisnosti od njene energetske efikasnosti, mesečno troši od 21 do 30 kilovat-časova, što je od 280 do 400 dinara. Ukoliko radi deset sati, uvećaće račun od 2.800 do 4.000 dinara. "Dvanaestica" za sat vremena rada utroši 30 do 40 kilovat-časova na mesečnom nivou. To je od 400 do 532 dinara, a za 10 sati povećaće račun za struju od 4.000 do 5.320 dinara.
Stručnjak za energetiku Željko Marković ističe da od više faktora zavisi koliko će koštati rashlađivanje stambenog prostora i da se ne može dati jedinstvena računica.
- To zavisi od položaja stana, koliko je osunčan, od tipa klime, da li je obična ili inverter, koja manje troši i efikasnija je, od kapaciteta - precizira Marković. - Zatim, koliko klima-uređaja imate u stanu ili kući, koliko sati je uključena...
On navodi primer stana od oko 70 kvadrata, koji je osunčan, i ima tri klima-uređaja, dve "devetke" i jednu "osamnaesticu". Tokom najtoplijih meseci, jula i avgusta, kako dodaje, račun može i da se duplira, odnosno uveća za oko 4.000 dinara.
Potrošnja
Najtopliji dan u ovom mesecu bio je petak, 19. jun. Kako navode u "Elektrodistribuciji Srbije" tada je potrošnja električne energije porasla za 5,08 odsto u odnosu na isti datum lane. S druge strane, u nedelju 25. juna u našoj zemlji je utrošeno manje struje za 10,18 procenata poredeći sa istim danom prošle godine.
- Prilikom tumačenja podataka treba uzeti u obzir faktore koji utiču na nivo potrošnje, kao što su vremenski uslovi, dnevna temperatura i slično, u istom periodu ove i prošle godine - ističu u EDS.