Do kraja leta u Srbiji bi trebalo da počne da se plaća taksa na upotrebu plastičnih kesa. Taksu će plaćati oni koji ih stavljaju na tržište, bez obzira na to da li je reč o proizvođaču, trgovcu ili uvozniku. Te takse su, zapravo, već uvedene, ali se još ne primenjuju. Iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese. Primena još nije počela zato što nam treba laboratorija koja će moći da ispita sastav kese i eventualne aditive u njima koji bi omogućili brže razgrađivanje u prirodi. Ta laboratorija se sada osniva i primena ovih taksa trebalo bi da počne do kraja leta. Takva ustanova je neophodna, jer kada neko kaže da ima 100 odsto biorazgradive kese, to mora i da se proveri i dokaže.
Do kraja leta u Srbiji bi trebalo da počne da se plaća taksa na upotrebu plastičnih kesa, najavljuju iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
– Taksu će plaćati oni koji ih stavljaju na tržište, bez obzira na to da li je reč o proizvođaču, trgovcu ili uvozniku. Te takse su, zapravo, već uvedene, ali se još ne primenjuju. Iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese. Primena još nije počela zato što nam treba laboratorija koja će moći da ispita sastav kese i eventualne aditive u njima koji bi omogućili brže razgrađivanje u prirodi. Ta laboratorija se sada osniva i primena ovih taksa trebalo bi da počne do kraja leta. Takva ustanova je neophodna, jer kada neko kaže da ima 100 odsto biorazgradive kese, to mora i da se proveri i dokaže – kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra.
Pitanje dokle se u Srbiji stiglo sa ograničavanjem korišćenja plastičnih kesa čija razgradnja traje nekoliko stotina godina pokrenula je informacija da Evropska unija preispituje mogućnost zabrane njihove upotrebe. To je, kako prenose agencije, izjavio Janez Potočnik, evropski komesar za životnu sredinu.
Šta je alternativa i da li je trgovci u Srbiji nude potrošačima? Vesić savetuje da je najbolja zamena višekratna platnena torba.
– Prema životnoj sredini je, osim toga, „prijateljska” i papirna kesa, ali valja podsetiti da se u njenoj proizvodnji seče drvo – kaže on.
Najveći trgovci odnedavno su počeli kupcima da nude platnene torbe, ali potrošačima su i dalje draže kese. Razlog je jednostavan – besplatne su. Ali, ukoliko najavljene takse budu dovele do toga da plastične kese u prodavnicama počnu da se naplaćuju, navike bi mogle da se izmene. Međutim, ono što nezvanično priznaju svi trgovci jeste to da niko ne bi da bude prvi koji će početi da naplaćuje plastične kese, jer postoji velika verovatnoća da bi konkurencija nastavila da ih daje besplatno.
Biorazgradive kese su pre dve godine uveli u „Delta maksiju”, a od početka maja u njihovim supermarketima potrošačima nude i platnene torbe, po ceni od 69,90 dinara.
– Prema poslednjim istraživanjima, stanovnik Srbije prosečno dnevno upotrebi čak sedam plastičnih kesa i nadamo se da će korišćenje torbi za kupovinu doprineti manjoj upotrebi plastičnih kesa. Ovakve i slične inicijative predstavljaju način da se posluje uspešno i sa stanovišta dobrih poslovnih rezultata i sa stanovišta održivosti – kaže Miloš Ristić, direktor „Delta maksija Srbija”.
Odluku o zabrani korišćenja plastičnih kesa protekle godine je donelo Vranje, ali je primena te odluka odlagana. Statistika pokazuje i da prosečan stanovnik Evropske unije u toku jedne godine upotrebi oko 500 kesa. U Belgiji i Irskoj plastične kese se oporezuju ili naplaćuju. U Italiji su zabranjene.