Trgovina - Srbija

Teška utakmica za RK Beograd

Robne kuće Beograd su osamdesetih godina prošlog veka bile treći trgovinski lanac u Evropi, a danas zgrade ove kompanije koju je Verano grupa privatizovala pre četiri godine zvrje poluprazne.

Sjaj Robne kuće Beograd u zgradi Beograđanke u Srpskih vladara sa otvaranja od pre dve godine je izbledeo, a prvi i četvrti sprat ispunjavaju samo prazni rafovi, beli zastori i prazne kutije Pertini igračaka, koje upućuju građane da ne posustanu na prvom praznom spratu i nastave do drugog na kom ovaj proizvođač „drži“ pola poslovnog prostora. Ostatak dele četiri brenda, uglavnom dečje garderobe.

Ljudi ima gotovo samo u prizemlju, u parfimeriji i još tri radnje oko nje. Prvi i četvrti sprat do kog pokretne stepenice uopšte više ne vode - prazni su potpuno. Ništa bolje nije ni u isto tako pompezno otvorenoj robnoj kući na Terazijama ili Dušanovcu. Otišli su gotovo svi zakupci, čak i toliko najavljivani i hvaljeni italijanski Coin, a interesovanja nema iako je cena kvadratnog metra za zakup od 25 do 50 evra.

Kada je pre četiri godine Verano grupa udruženim snagama sa grčkom Marfin grupom platila 360 miliona evra za 32 robne kuće u Srbiji, očekivalo se i najavljivalo mnogo. Verano je odmah krenuo sa renoviranjem pojedinih zgrada, najpre onih u Beogradu i uložio oko 75 miliona evra. Onda je došla ekonomska kriza, posao je stao, a za manje od dve godine zakupci su počeli da se razilaze. Čelnici RK Beograd su u nekoliko navrata isticali da ne žele da prodaju nešto u šta su mnogo uložili, a šta će dalje biti s poslovanjem, kažu, „zavisi od tržišnih kretanja“.

Ta kretanja ni po smirivanju krize ne idu na ruku robnim kućama, odnosno njegovom vlasniku Radomiru Živaniću. Samo što je Verano uložio novac u oporavak RK Beograd otvoreni su najpre tržni centar Delta siti, a nešto kasnije i Ušće, a većina zakupaca se odlučila za neku od te dve opcije. Oni koji su zakupili prostor u RK Beograd, naročito u dve beogradske, nisu se dugo zadržali jer su to uglavnom bili skuplji brendovi i, naravno, prevelik zalogaj za one naviknute na kupovinu u „narodnoj“ prodavnici. Visoke cene oterale su potrošače, a zakupci su bili prinuđeni da se povuku.

U Beogradu tako od osam objekata rade samo četiri, u RK na Novom Beogradu u prizemlju je filijala Marfin banke, a osim onih na Terazijama i u zgradi Beograđanke još uvek su otvorene one na Miljakovcu i Dušanovcu. Beograd nije jedini loš primer, u pojedinim gradovima RK nikad nisu otvorene iako su renovirane do kraja, kao na primer u Leskovcu. Sa renoviranjem zgrada u Nišu, Jagodinu, Paraćinu stiglo se do pola, a nijedna od robnih kuća po Vojvodini nikada nije doživela da bude otvorena.

Radi još uvek robna kuća u Kragujevcu i u Boru (otvorena među poslednjima) dok je u Kraljevu na primer, osim Familija marketa radio jedino kafić Novaka Đokovića. Da je tržišna utakmica za RK Beograd očigledno više nego teška delimično potvrđuje i to što su Merkatoru nedavno prodali 27 prodavnica Familija marketa, ali uprkos tome u RK Beograd nemaju nameru da prodaju dalje jer se, kako su ranije naglasili, posao s nekretninama kad tad isplati.