Trgovina - Srbija

Treba nam konkurencija u trgovini jer su cene i dalje vrlo visoke

Mnogi i dalje tvrde da je u našoj zemlji sve skuplje nego i u zapadnoj Evropi, da su cene pojedinih artikala nerealno visoke, kao i da su zbog toga promenili potrošačke navike i više ne idu u velike nabavke. Antimonopolska komisija je zbog mogućeg dogovora o cenama pokrenula i postupak protiv četiri najveća maloprodajna lanca, a od januara smo imali i konkretne potrošačke akcije – bojkot istih tih lanaca, opet zbog visokih cena. Priča o trgovini i cenama uvek se nastavi na konkurenciju jer je to ipak najefikasnija mera kojom se uvodi red na tržište, kao i cene koje se formiraju u skladu sa tim.

U Srbiji se neprekidno najavljuje dolazak regionalnih, ali i evropskih trgovinskih lanaca, međutim posle „Lidla” nismo imali ozbiljnije širenje konkurencije u trgovini. Poslednja je bila najava da bi poznati francuski trgovac „Karfur” mogao da zauzme jedan deo tržišta i osim što je saopšteno da preko filijale u Grčkoj planira da napravi veliku ekspanziju na Balkanu, za sada se ne zna kada bi to moglo da se realizuje. Grčka kompanija je, navodno, za njih tražila partnera u Srbiji, ali kako do toga nije došlo, započeti su pregovori o akviziciji poznatog lanca. Domaći mediji su nedavno preneli da su pregovori u završnoj fazi i da bi francuski lanac uskoro mogao da otvori i vrata za kupce u našoj zemlji možda i ove godine.

Inače, planovi francuskog lanca se ne odnose samo na Srbiju , nego navodno planira da posluje i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Kada je reč o evropskoj konkurenciji, dolazak se stidljivo najavljuje i u slučaju italijanskog prehrambenog lanca pod nazivom „Eurospin”, koji je poznat po tome što nudi proizvode samo pod svojim brendom, što bi, smatraju stručnjaci, mogla da bude konkurencija diskonterima u Srbiji. Oni su već prisutni u Sloveniji i Hrvatskoj i vrlo brzo su zauzeli značajno mesto kod kupaca niže kupovne moći.

U trgovačkim krugovima se poslednjih meseci govori i o tome da u drugoj polovini ove godine na nekoliko lokacija prodavnice treba da otvori i ruski maloprodajni lanac „Fiks prajs”, poznat po prodaji robe po pristupačnim cenama. To bi bio drugi pokušaj kompanije da se proširi na evropsko tržište, budući da trenutno posluje u Letoniji, gde ima 44 prodavnice. Format diskontnog lanca kakav razvija „Fiks prajs” veoma je popularan u Srbiji, ali maloprodajnim sektorom već dominiraju nemački „Lidl”, slovenački „Merkator” i „Delez”.

Kako je preneo RT, maloprodajni sektor je poslednjih godina postao najprofitabilniji deo srpske ekonomije, a dodatni faktor privlačnosti za trgovinske lance predstavlja visoka inflacija, koja im omogućava rast prihoda. U javnosti se pojavila i informacija da je „Fiks prajs” potvrdio planove za ulazak na srpsko tržište, kao i da je kompanija navela da su tržišni uslovi i potražnja u Srbiji u skladu sa njihovim poslovnim modelom. Reč je inače o kompaniji koja je prošle godine prijavila prihode od 3,8 milijardi dolara, kao i rast neto dobiti od 22 odsto.

Kod nas inače već nekoliko godina posluje ruski trgovinski lanac „Svetofor”, koji razvija poseban brend „Mere”. Naše tržište je primamljivo i drugim lancima čije su centrale u regionu i šire, ali za sada se sve svodi samo na nagađanja, jer niko zvanično nije najavio da su u toku neki pregovori ili da je otvoreno predstavništvo u Srbiji.

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri PKS-u kaže za naš list da bi dolazak nekog evropskog trgovinskog lanca značajno pojačao konkurenciju, što bi dovelo i do snižavanja cena.

– Ne znam koliko je momenat i za evropske trgovce, posebno nemačke, da sada šire svoju mrežu, s obzirom na ekonomsku situaciju, ali verujem da interesovanje za naše tržište postoji. Kada je reč o Srbiji, kupovna moć možda i raste, ali se smanjuje broj stanovnika i dugoročno to može da bude problem – rekao je on. Kako je objasnio, privreda Srbije raste i razvija se u kontinuitetu i samim tim dolazi do postepenog podizanja kupovne moći stanovništva, odnosno porasta domaće potrošnje kao jedne od glavnih komponenata BDP-a. S druge strane, same kompanije žele da se šire na nova tržišta, pa im samim tim i tržište Srbije postaje interesantno, s obzirom na to da je Srbija ubedljivo vodeća privreda u regionu zapadnog Balkana – rekao je Stanić.

Ekonomisti kažu da je konkurencija najefikasniji način da se uredi tržište i to je ono što bi država trebalo da obezbedi. Ne da kontroliše cene, nego da omogući fer utakmicu na tržištu na kome bi profitirao kupac, a trgovci imali pristojnu zaradu.

Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva”, koje je organizovalo bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji, kaže da nemaju konkretne podatke o efektima ove akcije, ali da veruje da su trgovci imali pad prometa.

– Vidimo promene u trgovinama, reklame su agresivne, trgovci se utrkuju sa nižim cenama, makar kada je reč o osnovnim artiklima. Ono što je bilo do nas, mi smo uradili, skrenuli smo pažnju da su cene visoke. Konkurencija to može da reši, ali mi se čini da će zbog sve niže kupovne moći građana trgovci morati uskoro da nivelišu cene. Beograd je značajno skuplji od trgovina u unutrašnjosti i to će se uskoro promeniti – kaže Gavrilović.