"Srpski mit" je da su trgovačke marže u zemlji neopravdano visoke i da će konkurencija stranih lanaca uticati na njihovo smanjenje. Prosečni trgovac u Srbiji ostvaruje maržu od 17 do 18 odsto, a na Zapadu između 21 i 22 odsto. Za trgovinu se najčešće govori da je lak put do novca. Zato imamo i dva srpska mita o trgovini - prvi je da su trgovačke marže u Srbiji neopravdano visoke i drugi - da će konkurencija stranih lanaca uticati na smanjenje marži. Već sam pojam marže teško je definisati, pošto pojedini trgovci imaju kalkulativnu maržu, ali zaračunavaju i razne druge dodatne troškove i usluge pa marža izgleda mala, ali ukupna razlika u ceni je znatno viša. To je otprilike kao kad bi auto reklamirali po nekoj niskoj ceni, u koju ne bi bili uračunati točkovi, već bi se oni naplaćivali kao dodatna oprema.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin izjavio je da je "srpski mit" da su trgovačke marže u zemlji neopravdano visoke, kao i da će konkurencija stranih lanaca uticati na njihovo smanjenje.
"Prosečni trgovac u Srbiji ostvaruje maržu od 17 do 18 odsto, a na Zapadu između 21 i 22 odsto", rekao je predsednik PKS Bugarin.
"Za trgovinu se najčešće govori da je lak put do novca. Zato imamo i dva srpska mita o trgovini - prvi je da su trgovačke marže u Srbiji neopravdano visoke i drugi - da će konkurencija stranih lanaca uticati na smanjenje marži", kazao je Bugarin.
Bugarin je naglasio da je već sam pojam marže teško definisati, pošto pojedini trgovci imaju kalkulativnu maržu, ali zaračunavaju i razne druge dodatne troškove i usluge pa marža izgleda mala, ali ukupna razlika u ceni je znatno viša.
"To je otprilike kao kad bi auto reklamirali po nekoj niskoj ceni, u koju ne bi bili uračunati točkovi, već bi se oni naplaćivali kao dodatna oprema", dodao je Bugarin.
Prema Bugarinu, drugi problem je upoređivanje marži trgovinskih lanaca koji prodaju robu kroz različite trgovinske formate i na razne načine.
"Neko prodaje više robe kroz veće trgovinske formate (hipermarketi) i to podrazumeva nižu maržu. Drugi, pak, prodaju više robe kroz manje formate, pa ostvaruju višu maržu. Treći opet pored maloprodaje imaju i značajnu veleprodaju, pa to opet daje nešto niži prosek marži", izneo je predsednik PKS.
Prema Bugarinu, da bi prosečna trgovinska firma u Srbiji preživela potrebna joj je marža od oko 15 do 16 odsto.
"Ukoliko se na prodavanim proizvodima, kao što su ulje, šećer ili mleko zaradi, na primer, sedam odsto, onda marža za ostale proizvode mora biti najmanje 30 do 35 odsto", mišljenja je Bugarin.
"Ukoliko uz to dobijete račun za ono što se na Zapadu smatra socijalnom politikom iz domena budžetskog finansiranja, pa još i troškove preskupe države, onda nije dovoljna ni marža od 16 - 17 odsto", rekao je Bugarin.
Predsednik PKS je istakao da su "marže tržišno pitanje koje se ne može se rešavati administrativnim merama", i zaključio da bi država trebalo kroz svoje mehanizme da osigura fer tržišnu borbu "što bi bio najveći poklon našim kupcima".