Pojedini trgovci u Srbiji izbegavaju određene platne kartice. U nekim radnjama je to „viza“, negde „masterkard“, „maestro“, „dajners“, „ameriken“... Istovremeno, u većini tih trgovina primaju domaće kartice tipa „dina“, „post“, a nezadovoljnim mušterijama koje poseduju druge kartice objašnjavaju da „visina prometa bira vrstu plastike, odnosno kartice“. Problem su visoke provizije, koje se kreću od dva do dva i po odsto na promet, pa mnogi mali trgovci svesno zaobilaze „plastični novac“. Tu su i drugi dodatni troškovi, kao recimo posebna telefonska linija koja se plaća svakog meseca. Trgovci se žale da kada se pazari roba koja ima ograničenu maržu, kao što su cigarete ili neke vrste hlebova, praktično nemaju nikakvu zaradu. Zato pojedini STR-i sa karticama beleže samo gubitke, pa se odlučuju da primaju isključivo keš. Ipak vlasnici radnji sami određuju koje će kartice da primaju. U zavisnosti od sklopljenog ugovora sa bankama, trgovci mogu da koriste POS terminale za određenu „plastiku“...
Pojedini trgovci u Srbiji izbegavaju određene platne kartice. U nekim radnjama je to „viza“, negde „masterkard“, „maestro“, „dajners“, „ameriken“...
Istovremeno, u većini tih trgovina primaju domaće kartice tipa „dina“, „post“, a nezadovoljnim mušterijama koje poseduju druge kartice objašnjavaju da „visina prometa bira vrstu plastike, odnosno kartice“. Problem su visoke provizije, koje se kreću od dva do dva i po odsto na promet, pa mnogi mali trgovci svesno zaobilaze „plastični novac“.
Tu su i drugi dodatni troškovi, kao recimo posebna telefonska linija koja se plaća svakog meseca. Trgovci se žale da kada se pazari roba koja ima ograničenu maržu, kao što su cigarete ili neke vrste hlebova, praktično nemaju nikakvu zaradu. Zato pojedini STR-i sa karticama beleže samo gubitke, pa se odlučuju da primaju isključivo keš.
Ipak, kako su nam rekli, vlasnici radnji sami određuju koje će kartice da primaju. U zavisnosti od sklopljenog ugovora sa bankama, trgovci mogu da koriste POS terminale za određenu „plastiku“.
- Imamo ugovor sa Inteza bankom i kod nas sve „prolazi“ od „dine“, „vize“, „vize elektron“, pa do „dajnersa“ i „amerikena“ - ističu u STR „Miša“, i napominju da je presudan izbor banke i njene ponude u kartičarstvu.
S druge strane, pojedini vlasnici radnji tvrde da im banke postavljaju određene uslove za korišćenje određenih vrsta kartica.
- Poslujemo sa Srpskom bankom, koja nudi samo „dinu“ - kažu u parfimeriji „Nana“. - Sada prihvatamo samo ovu karticu, koja ima proviziju dva odsto. Pokušali smo u drugim bankama da sklopimo ugovor, ali je bilo problema. U jednoj od vodećih banaka uslovljavali su nas visinom mesečnog prometa od 200.000 do 250.000 dinara, a u drugoj su tražili depozit, pa je vlasnik radnje odustao.
Bankari, inače, velikim trgovinskim lancima često nude i besplatno korišćenje „plastike“, pa su „veliki“ snabdevači, između ostalog, i tu u prednosti nad „malim“ prometnicima.
Nema kamate
Platna trgovačka kartica „Merkator pika“ sve više se koristi i sa osam odsto učestvuje u ukupnom prometu tog slovenačkog lanca i približna je nivou učešća najzastupljenije bankarske kartice. „Pika“ omogućava plaćanje robe do 30 dana, ali i na 12 mesečnih rata bez kamate i drugih troškova pri kupovini tehnike, tekstila, sportske opreme... Uz to omogućava i dodatni popust od šest odsto kroz sistem sakupljanja bodova.