Trgovina - Srbija

Trgovci mere i džep kupaca

U pojedinim delovima Srbije cene istih prehrambenih proizvoda znatno se razlikuju.

I to ne samo od mesta do mesta, nego i od radnje do radnje. Rasponi cena za iste namirnice često variraju i po nekoliko puta.

Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, teleće meso u Srbiji najskuplje u Sremskoj Mitrovici i košta 795 dinara po kilogramu, dok je istovremeno cena u Kraljevu 457 dinara. Svinjsko meso za 289 dinara može da se kupi u Zrenjaninu, pa do 500 u Novom Pazaru. Junetina je najskuplja u Užicu - 480 dinara, a najjeftinija u Kraljevu i Zrenjaninu, gde košta 355 dinara.

Slična je situacija i na zelenim tržnicama. Spanać u Nišu, na primer, košta 50 dinara, a u Beogradu je i do tri puta više.

Za cveklu se u Zaječaru plaća 24, a duplo više u Novom Sadu ili Pančevu. Crni luk je najpovoljnije pazariti u Kragujevcu, gde vredi 50, a u Kraljevu duplo više, 100 dinara.

Teško je, međutim, razumeti zašto se cena nekog proizvoda razlikuje i za 100 odsto u dva susedna grada.

- Na formiranje cena u Srbiji utiču različita kupovna moć i neravnomeran razvoj gradova i regiona - smatra Milena Radulović, direktor marketinga “Jabuke”.

- Svaka kompanija ima svoju poslovnu politiku prilikom formiranja cena određenog proizvoda. Uvek se polazi od nabavne cene proizvoda, rabata i marže.

Pojedini ekonomisti smatraju da ne treba da nas čude razlike u cenama, jer je u Srbiji na snazi slobodno formiranje cena. Tržište stalno nagrađuje i kažnjava odluke o visini cena. Ako neko ima preduzetničkog duha i priliku da zaradi, zašto da ne. Ali, zakoni ponude i tražnje dovedu tržište u red.

- Ako je kajmak jeftiniji u Kraljevu nego u Beogradu ili Subotici, to je posledica i troškova transporta - kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

- Na razlike u cenama svakako utiču i trgovinski formati, ne može nešto da košta isto u hipermarketu ili komšijskoj radnji. Još ako firma nema ugovor o ekskluzivnoj distribuciji, gde se daju i značajni rabati, odnosno popusti, gotovo je nemoguće da cene budu iste.

Ako prodajete robu nekome ko je siromašniji, očigledno je, dodaje Stevanović, da marže moraju da padaju, i obrnuto, kod mušterija sa dubljim džepom veća je mogućnost da se više ugradite.

U potrošačkim organizacijama smatraju da je šarolikost cena posledica neuređenog tržišta i da zdrava konkurencija ne postoji.

Država je, kažu, previše pomagala velikim trgovinskim preduzećima, umesto da podstiče mala i srednja.

- Ne samo između pojedinih mesta, nego i u jednom gradu, recimo Beogradu, velike su razlike u cenama, čak i kada je reč o istim prodajnim formatima - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.

- Naše uporedno ispitivanje cena pokazalo je da se cene razlikuju i do 40 odsto.

Istina, dodaje on, cene se slobodno formiraju i svako od trgovaca vodi svoju poslovnu politiku. Neki za pojedine dnevnopotrošne proizvode, poput mleka i jogurta, značajno pojeftine, da bi na nekim drugim artiklima “peglali” prosečan profit. Ali, činjenica je da “veliki” diktiraju nivo cena na tržištu.

Standard

Prema poslednjim podacima, u februaru ove godine prosečna plata bila je 32.336 dinara, a prosečna potrošačka korpa koštala je nešto iznad 36.000 dinara. Da bi se napunila prosečna korpa nedostajalo je oko 4.000 dinara.

Statistika pokazuje da su u Srbiji najskuplji gradovi za život Niš i Valjevo, jer je tamo potrebna jedna i po prosečna neto zarada za pokrivanje prosečne potrošačke korpe.