Trgovina za komšije

Bez autora

Nov 07 2011

Od početka godine do septembra, promet u Srbiji manji je gotovo za petinu u odnosu na isti prošlogodišnji period. U pomenutom periodu, osnovane su samo 684 trgovinske firme, a ugašeno ih je gotovo tri i po puta više. Zbog niskog standarda, kupci se sve češće odriču sjaja velikih trgovina i okreću malim, komšijskim radnjama. Kupci smatraju da je prednost male trgovine i u tome što iz stana mogu da siđu u radnju u papučama, što ne moraju da "pale" auto i što ih svi znaju po imenu. Gotovo polovina potrošača male kupovine obavlja u prodavnicama u komšiluku, a 39 odsto to čini u velikim trgovinskim lancima. Za razliku od perioda pre krize, odnosno do 2008. godine, usporen je vrednosni rast učešća velikih trgovina, a usporen je pad male trgovine. Mala trgovina dobija na značaju u mnogim sredinama, a što je najinteresantnije pogotovu u Beogradu.

Zbog niskog standarda, kupci se sve češće odriču sjaja velikih trgovina i okreću malim radnjama u komšiluku. Mali trgovci koji se prilagođavaju, uče i prepoznaju potrebe kupaca, ipak imaju šanse za uspeh.

Od početka godine do septembra, promet u Srbiji manji je gotovo za petinu u odnosu na isti prošlogodišnji period. U pomenutom periodu, osnovane su samo 684 trgovinske firme, a ugašeno ih je gotovo tri i po puta više.

Zbog niskog standarda, kupci se sve češće odriču sjaja velikih trgovina i okreću malim, komšijskim radnjama.

Kupci smatraju da je prednost male trgovine i u tome što iz stana mogu da siđu u radnju u papučama, što ne moraju da "pale" auto i što ih svi znaju po imenu.

"Meni je jako bitno što mogu da svratim u radnju u kraju u bilo koje doba dana i noći, da kupim neke namirnice koje su mi potrebne u tom trenutku", kaže kupac.

Gotovo polovina potrošača male kupovine obavlja u prodavnicama u komšiluku, a 39 odsto to čini u velikim trgovinskim lancima.

"Za razliku od perioda pre krize, odnosno do 2008. godine, usporen je vrednosni rast učešća velikih trgovina, a usporen je pad male trgovine. Mala trgovina dobija na značaju u mnogim sredinama, a što je najinteresantnije pogotovu u Beogradu", kaže Goran Tintor iz Agencije za istraživanje tržišta.

Količina robe na uštrb kvaliteta

Od jutra do mraka, Milena Vitić radi u svojoj maloj prodavnici u Mirijevu. Za sada se uspešno bori sa krizom, ali, kaže, sve je teže.

"Prosečan iznos računa u malim radnjama je oko 300 dinara. Najveću prolaznost imaju hleb, mleko, voće, suhomesnati proizvodi. Primetili smo, takođe, da se kupci odriču kvaliteta na uštrb količine robe koju kupuju", kaže Milena Vitić, predsednica Udruženja trgovaca Srbije.

Neki veliki trgovinski lanci svojim poslovnim partnerima, malim trgovcima, besplatnom obukom pomažu da postanu konkurentniji.

Biljana Mašić iz lanca "Metro keš end keri" kaže da mali trgovci najčešće greše u izlaganju robe i kreiranju asortimana.

"Ono što smo mi primetili jeste da pravilnim izlaganjem robe promet može da se poveća i do 40 odsto", kaže Mašićeva.

Udeo velikih trgovina u prometu postepeno će rasti, procenjuju stručnjaci. Šansa za male su specifične usluge koje veliki ne mogu da pokriju.