Trgovina - Srbija

Trgovinski lanci gube milione zbog krađa

Broj krađa u srpskim prodavnicama od početka ove godine je u porastu, a na meti lopova, kako kažu trgovci, najčešće su skuplji proizvodi koji lako mogu da se preprodaju na pijacama, ulici ili u malim STR objektima.

Gubici svetske trgovine zbog krađa u radnjama lane su iznosili više od 107 milijardi dolara. Iako precizni podaci za Srbiju ne postoje, izvesno je da se štete u ovdašnjim trgovinskim lancima po osnovu krađa godišnje mere milionima evra.

Na osnovu istraživanja kojim su bile obuhvaćene 42 zemlje sveta, britanski Centar za istraživanje trgovine nedavno je objavio podatak da je Svetska trgovina zbog krađa u prodavnicama, nepoštenog osoblja, internih grešaka, ali i isporučilaca i proizvođača u 2010. imala gubitak veći od 107 milijardi dolara. Najveći gubici zbog krađa u prodavnicama zabeleženi su u Indiji, Maroku i Brazilu, a najmanji u Austriji, Hongkongu i Tajvanu.

Srpski trgovci ističu da nema pravila ko su kod nas lopovi jer kradu svi, bez obzira na starosnu dob, pol i obrazovanje.

U radnjama “Disa” na meti lopova najčešće su proizvodi koji se kasnije lako mogu preprodati na buvljacima ili malim privatnim radnjama. Na listi najtraženijih ovde su proizvodi marki “žilet” i “nivea”, zatim žvake “orbit”, čokolade “milka” i “najlepše želje”, zatim skuplja pića kao što su viski, vinjak i viljamovka i skuplje mesne prerađevine u slajs i vakuum pakovanju. Veroslav Spasojević, kontrolor u “Disu”, kaže da su oko 80 odsto lopova koje oni zateknu već registrovani razbojnici i narkomani, koji obično dolaze u vezane grupne krađe, u tom smislu da kad jedan završi, ulazi drugi.

- Iako pokušavamo da se zaštitimo kako video nadzorom, tako i raznim zujalicama koje stavljamo na robu, broj krađa raste. U odnosu na lane, njihov broj kod nas je porastao za desetinu - kaže Spasojević i dodaje da kada se sve sabere, njihovi gubici po ovom osnovu iznose oko 0,1 odsto od ukupnog prometa.

Slične priče mogu se čuti i u ostalim lancima koji posluju kod nas. U “Univereksportu” najviše se kradu suhomesnati proizvodi u vakumiranom pakovanju, čokolade, bombone, žvake, sapuni, dezodoransi i kreme, ali i skupa pića i suhomesnati proizvodi koji se kasnije mogu preprodati na pijacama, ulici...

- U poslednje vreme krađe su sve češće jer životni standard ljudi opada, pa je više siromašnijih koji kradu da bi se prehranili. Uprkos fizičkom obezbeđenju i video nadzoru, broj krađa u našim objektima od novembra prošle godine porastao je oko pet odsto - kažu u “Univereksportu”, i dodaju da se osim klasičnih krađa, često dešava da potrošači jedu i piju u samom objektu, pa tako zaposleni često na rafovima pronađu samo ambalažu.

Sve to je posledica ekonomske krize, ocenjuje Momir Lazić, zamenik direktora u trgovinskom lancu “Aman”, u kome je broj krađa u odnosu na prošlu godinu porastao za sedam do 10 odsto.

- Gubici prouzrokovani krađama u “Amanu” iznose 0,5 do jedan odsto od ukupnog prometa - kaže Lazić.

Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 15.000 dinara. Ukoliko je ona manja, trgovci lopove mogu da gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine jer im se, kažu, zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.