Trgovina - Srbija

Uređaji se najviše kvare nakon dve godine upotrebe

Evropski parlament je velikom većinom usvojio zakon kojim se zabranjuju ugrađeni kvarovi, uvode oznake trajanja uređaja i povećavaju prava potrošača na popravku. Kako je izjavila Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EP, ovo je kraj borbe protiv industrije i trgovaca i teškog procesa koji je pratio usvajanje ovog zakona.

– Danas smo industriji rekli da je dosta. Stavili smo kupce ispred profita. Čak 94 odsto građana veruje da su uređaji koje smo kupovali pre 20 godina trajali duže od ovih koje mi kupujemo danas. Istraživanja pokazuju da se uređaji najviše kvare između druge i treće godine upotrebe, uglavnom kada istekne zakonska garancija. Najviše se kvare mobilni telefoni i tableti, slede štampači, sušilice, mašine za veš i laptop uređaji. Kupovina takvih proizvoda je veliki finansijski izdatak za sve građane – rekla je Borzanova. Inače, prema odredbi ovog zakona na proizvodima će se isticati i oznaka koja pokazuje koliko godina proizvođač garantuje da će proizvod trajati.

– Logično je da ćemo birati proizvode koji duže traju, a to će podstaknuti proizvođače da ponude kvalitetnije proizvode. Neće nam više prodavati mačku u džaku. Budući da čak 60 odsto građana EU ne zna da ima pravo na obaveznu dvogodišnju garanciju na sve proizvode, bez obzira na proizvođača, takvo obaveštenje će biti istaknuto u svim prodavnicama – kaže ona. Interesantno će biti to kako će se na tržištu sprovoditi novi propisi o isticanju tvrdnji o održivosti proizvoda s obzirom na to da je bilo mnogo problema sa tim. Kako se čulo u Evropskom parlamentu prilikom obrazlaganja novog zakona, danas svako može da okači bilo kakvu tvrdnju na proizvod i time privlači kupce. Navodno, u Evropskoj uniji ima oko 1.200 takvih proizvoda, a samo trećinu prate i dokazi za te tvrdnje, što će se, po svemu sudeći, sada promeniti.

Tvrdnje kao što su „bio”, „prirodno”, „reciklirano”, „manje emisija do 2023” zabraniće se ako nemaju dokaze i prateća istraživanja koja to potvrđuju. Ove oznake se masovno stavljaju na proizvode, a ranije sprovedeno istraživanje je pokazalo da je 89 odsto građana primetilo da je ovakvih reklama sve više. Njih 80 procenata je reklo da nikad nisu proveravali u istinitost takvih tvrdnji, a 70 odsto je istaklo da u zelene reklame ne veruje. Proizvođači su prepoznali kako je zaštita životne sredine sve važnija kupcima, posebno mlađima, zbog čega i stavljaju ovakve reklame na proizvode bez ikakvih dokaza da je to zaista tako. Prema novim propisima, isticanje da neki proizvod ima pozitivan ili neutralan uticaj na klimu takođe će se posebno kontrolisati i u pojedinim slučajevima će biti potpuno zabranjeno. Zakon je usvojen i sada kreće period u kome će industrija morati da se prilagodi novim pravilima, a ono najvažnije za potrošače jeste da će se izmene u praksi videti do 2026. godine. Ovaj zakon, pokazaće vreme, značajna je promena u oblasti zaštite potrošača i nepoštenih poslovnih praksi, koja bi i našim građanima trebalo da olakša život i omogući uštede. Da podsetimo da je deo u vezi s kojim su se vodile najveće rasprave zapravo zabrane ugrađenih kvarova uređaja, jer su pojedine države članice htele da zaštite svoju industriju. Poznata je i izjava Biljane Borzan da tu nije bila spremna ni na kakve kompromise jer, kako je objasnila, „ako vrata ostanu imalo odškrinuta, industrija će naći načina da zaobiđe pravilo”.

– Presude protiv „Epla”, „Samsunga”, „Nintenda” i sličnih kompanija na nacionalnom nivou nisu uticale na njihovo poslovanje u čitavoj EU, zbog čega mislimo da su jaka zabrana i propisi ključni – izjavila je ona. Osim opšte zabrane, novi propisi su zabranili ažuriranja koja negativno utiču na uređaj, predstavljanje ažuriranja kao neophodnih ako to nisu, lažne tvrdnje da uređaj neće dobro raditi ili će se pokvariti ako se ne koriste rezervni delovi.