Potrošač u Srbiji i danas je prepušten sam sebi. Zakon o zaštiti potrošača na snazi je od 1. januara, ali ovaj propis nije doneo nikakvu korist kupcu. I dalje ne zna na koga može da računa kada je prevaren, a niko do sada nije snosio odgovornost za svoje greške. Tako je zakon koji treba da štiti srpske kupce samo mrtvo slovo na papiru. Zakon je neupotrebljiv, jer ne postoje mehanizmi za njegovu primenu. Kako ocenjuju u potrošačkim organizacijama, zakon je neupotrebljiv, jer ne postoje mehanizmi za njegovu primenu. Ovim udruženjima svakodnevno stižu mnogobrojne pritužbe građana koji se raspituju o mogućnostima reklamacije kupljene robe. Najveći broj žalbi upućuje se zbog lošeg kvaliteta tehničkih uređaja, nepoštovanja rokova isporuke nameštaja i računara, prekoračenja roka za popravku...
Potrošač u Srbiji i danas je prepušten sam sebi. Zakon o zaštiti potrošača na snazi je od 1. januara, ali ovaj propis nije doneo nikakvu korist kupcu.
I dalje ne zna na koga može da računa kada je prevaren, a niko do sada nije snosio odgovornost za svoje greške. Tako je zakon koji treba da štiti srpske kupce samo mrtvo slovo na papiru.
Kako ocenjuju u potrošačkim organizacijama, zakon je neupotrebljiv, jer ne postoje mehanizmi za njegovu primenu. Ovim udruženjima svakodnevno stižu mnogobrojne pritužbe građana koji se raspituju o mogućnostima reklamacije kupljene robe. Najveći broj žalbi upućuje se zbog lošeg kvaliteta tehničkih uređaja, nepoštovanja rokova isporuke nameštaja i računara, prekoračenja roka za popravku...
- Zakonom nije dobro regulisana mogućnost vraćanja novca nezadovoljnom kupcu, pošto se prvo predviđa mogućnost otklanjanja kvara ili zamene proizvoda - kaže Petar Bogosaljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
- Ipak, pozitivno je to što će garancija na kupljenu robu iznositi najmanje dve godine, što će doneti na tržište robu boljeg kvaliteta.
Bogosaljević dodaje da je novim propisima isključivanje Tržišne inspekcije bitno smanjilo zaštitu potrošača. Jer, potrošačke organizacije još nisu osposobljene da obavljaju svoju ulogu.
I Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, smatra da je stupanjem na snagu novog zakona smanjena ingerencija Tržišne inspekcije. Situacija je, kaže Vida, dosta nejasna, prebacuje se odgovornost s jednih na druge, preko leđa kupaca.
- Ako u zakonu stoji da je trgovac dužan da u roku od šest meseci bez dokazivanja popravi ili zameni neispravnu robu, a ako to nije moguće, da vrati novac, onda je to tako i nikako drugačije. Tu nema filozofiranja - ukazuje Vera Vida.
- Međutim, kada odete u prodavnicu i uložite prigovor, trgovac vam kaže da mu ne pada na pamet da kupljenu robu zameni ili vrati novac. Kada je, na primer, obuća u pitanju, u 90 odsto slučajeva "veštačenje" je uradio "Jugoinspekt" i reklamacija se ne uvažava.
U ovom vakuumu, kaže Vida, dok još zvanično ne postoje potrošačke organizacije koje štite interese kupaca, Tržišnoj inspekciji treba vratiti ovlašćenja koja je imala pre donošenja zakona. Treba ih postepeno ukidati, a organizacijama potrošača koje budu evidentirane kod Ministarstva trgovine prenositi neka ovlašćenja.
Međutim, nadležni se ne slažu sa primedbama predstavnika potrošača. U Ministarstvu trgovine ističu da je Zakon u punoj primeni, da štiti kupca i da je spektar potrošačkih prava gotovo isti kao u zemljama Evropske unije.
Zastupanje potrošača
Jedan od najbitnijih podzakonskih akata koji su u proceduri svakako je evidencija organizacija potrošača, i nedavno smo usvojili taj pravilnik - kaže Vladimir Matović, državni sekretar Ministarstva trgovine.
- One organizacije koje zadovolje precizno definisane kriterijume moći će da zastupaju kolektivno potrošače, pred državnim organima i sudovima.
Matović naglašava i da donošenjem pravilnika o evidenciji, udruženja za zaštitu potrošača preuzimaju sve aktivniju ulogu u nastojanju da potrošač potpuno bude zaštićen.