Zašto cene u radnjama ne prate pad infalacije

Bez autora
May 22 2023

Ne verujem u to da inflacija pada i da će do kraja godine biti upola niža nego sada. Ona će još da raste. Znate li da su ponovo poskupeli struja i gas i znate li koliko će to još da poveća cene, javio nam se pre neki dan s ovim komentarom redovni čitalac našeg lista.

Statistički podaci pokazuju da inflacija pada, u aprilu je iznosila 15,1 odsto u odnosu na martovskih 16,2. I svako sada pita šta ja imam od toga. I da li će cene da krenu u rikverc.

Nažalost, građani još nemaju nikakvu vajdu od pada inflacije iz prostog razloga što ništa ne pojeftinjuje. Kada se kaže da inflacija usporava to samo znači da je tempo poskupljenja slabiji, ali da ona i dalje postoji. Oni malo stariji i sa dobrim pamćenjem na duži period inflacije u našoj istoriji navode da se cene nikada nisu vratile naniže i da pojeftinjenja nije bilo.

Ekonomisti napominju da su cene uvek neelastične kad idu naniže, odnosno sporije se smanjuju, dok su svi brzi kod poskupljenja.

I na nedavnom predstavljanju izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije (NBS) bilo je reči o tome.

Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS, kaže da još ne treba očekivati da cene padaju u odnosu na prethodni mesec.

„Kada govorimo o međugodišnjoj stopi inflacije porede se cene u jednom mesecu ove godine sa istim mesecom 2022. Kada navodimo da očekujemo da inflacija opada međugodišnje to znači da će postojati neki rast cena, ali da će taj tast biti sve manji i manji. Na primer, ako je cena nečega na mesečnom nivou povećana za jedan odsto predviđamo da će narednog meseca biti uvećana za 0,5 procenata. Kako iz obračuna za godinu dana bude izlazio period kada su cene bile najviše tako će se inflacija smanjivati. U slučaju hrane, ako poljoprivredna sezona bude uspešna, te cene bi na mesečnom nivou mogle da počnu i da opadaju. Za sada kažemo da će rast cena biti manji”, rekao je Jakovljević. Dodao je da je, od početka godine, u Evropi hrana poskupela od 4,5 do sedam odsto što znači da svuda rastu cene namirnica.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, napominje da ako poljoprivredna sezona bude prosečna, to može već u julu i avgustu da se vidi na cenama voća i povrća.

„Cene hrane će od avgusta i septembra zavisiti od roda soje, suncokreta, kukuruza. Na primer za litar ulja treba tri kilograma suncokreta, plus 10 ili 20 dinara. Nije svejedno da li će suncokret koštati 60, 50 ili 40 dinara po kilogramu. Ukoliko godina bude prosečna moguće je i brže smanjenje cena namirnica. Može da se desi i suša. Imali smo dve zaredom sušne godine 2021. i 2022. što se u Srbiji nikada nije desilo od kada postoje uporedivi podaci. To je imalo ogroman uticaj na cene hrane. Problem je što je suša bila i u zemljama u okruženju. Cena pšenice, kukuruza, soje, suncokreta ne može mnogo da se razlikuje na berzi u Novom Sadu od berzi na Crnom moru ili Parizu. Te cene se momentalno prenose”, kazao je Trajković.

I viceguverner Željko Jović objašnjava da je moguće da je individualni ili subjektivni osećaj ljudi o inflaciji, zato što kupuju neke proizvode, drugačiji.

„U aprilskom smanjenju inflacije od 1,1 odsto 0,7 procentnih poena je bilo smanjenje cena namirnica, a ona učestvuje znatno u budžetima domaćinstava. U narednom periodu očekujemo smanjenje od dva procentna poena. A da vodimo računa i o onima koji otplaćuju kredite pokazali smo kroz zadržavanje kamatne stope na šest odsto”, rekao je Jović.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik