Turizam - Srbija

Avanturističke šetnje kroz prirodu i ugljenički otisak

Spava se u šatorima ili bungalovima i jede se napolju. Ovaj vid boravka u prirodi zahteva i fizičku spremnost samih učesnika. Vodiči su lideri grupe, obučeni upravo za vođenje ovakvih tura. Organizacija u poslednje vreme podrazumeva i elemente očuvanja životne sredine, pa se proračunava i tzv. ugljenički otisak i upotreba obnovljivih izvora energije.

Kada je u pitanju avanturistički turizam sa elementima tzv. adrenalinskog boravka u prirodi, trend je u svetu, ali i kod nas, povećana zainteresovanost za ovakav vid odmora. Takvi šetači kroz prirodu uglavnom imaju određeno iskustvo, ili očekuju od vodiča da njihov boravak učine sigurnim, uz raznovrsne aktivnosti, kaže Vladimir Marković, profesor sa PMF-a, i dodaje koje su to aktivnosti i destinacije kod nas interesantne za ljubitelje prirode i avanture:

Ova putovanja su često adrenalinska i za njih postoje posebni vodiči, specijalno obučeni, što podrazumeva bezbednost gostiju u svakom trenutku. To su u pravom smislu te reču tour lideri. Svi mi koji volimo prirodu samo smo gosti u njoj i tako treba da se ponašamo.

Cilj je svako putovanje učiniti zanimljivim. Umesto muzeja, ove ljubitelje prirode oduševi svaki znak života, poput vučijeg traga, ili blizak susret sa nekom drugom divljači.

Ono na šta se vrlo često pozivaju ljubitelji boravka u prirodi jeste korištenje obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela, pomoću kojih se, na primer, ugreje voda u bungalovima ili obezbedi osvetljenje. A najnoviji trend smanjenja emisije ugljen-dioksida u okolinu, u slučaju pomenutih tura u prirodi, prati se pomoću takozvanog ugljeničnog otiska, koji predstavlja merilo emisije gasova sa efektom staklene bašte svakog od nas. To nije samo naše disanje, već i upotreba adekvatnih prevoznih sredstava što emituju manje ugljenika u atmosferu, ili pak upotreba električnih vozila koji tu emisiju uopšte ne emituju.

Na ovakvim putovanjima veoma su bitne i navike samih posetilaca prirode. Sve što smo u prirodu doneli moramo iz nje i izneti, ambalažu od hrane i vode, bukvalno sve što njoj ne pripada, pa i ako je reč o organskom otpadu koji će se nakon određenog vremena razložiti. Recimo da neki planinski vrh ili kanjon u toku dana poseti nekoliko stotina turista, ako bi svako od njih bacio samo koru od banane ili jabuke, to bi bilo primetno za sledeću grupu posetilaca, koji će tu doći već sutra. Čuvajmo prirodu, ne remetimo sklad koji bez našeg prisustva u njoj postoji.