Turizam - Srbija

„Beli šengen” i otvoreno nebo prepolovili cene

Ulazak Srbije na „belu šengen listu” i samo „duh” a ne još konkretna primena sporazuma otvoreno nebo između Srbije i Evropske unije za samo tri meseca potpuno su promenili život aerodroma „Nikola Tesla”.

Beogradska vazdušna luka odjednom je izbila na prvo mesto brzorastućih aerodroma glavnih gradova u Evropi po broju kompanija, letova i putnika. Prošle godine kroz beogradski aerodrom je prošlo 2.834.000 putnika.

Niko, međutim, ne sme da prognozira povećanje broja putnika za ovu godinu. „Meritornu prognozu za ovu godine daćemo krajem aprila kada konačno započne letnji red letenja i kada budemo videli planove avio-kompanija.

Mogu samo da kažem da će taj porast biti izuzetan”, kaže prof. dr Velimir Radosavljević, generalni direktor javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla”.

On kaže da su ukidanje viza i sporazum o otvorenom nebu promenili navike, interesovanja i potrebe putnika. Ono što je vidljivo od ukidanja viza jeste da se veliki porast obima putnika i saobraćaja koncentrisao, za sada, na evropske metropole zemalja šengenskog sporazuma. Taj porast je između 15 i 20 odsto, ali se, s druge strane, beleži pad s Velikom Britanijom i Rusijom i nastavlja se pad broja putnika s Crnom Gorom.

– Od početka letnjeg reda letenja, 28. marta, već u aprilu već imamo 25 odsto više letova stranih kompanija, dolaze danski „Cimber Sterling”, „Span er”, „Viz er”, „Baltik”... Ali još veći broj letova biće na rutama koje već postoje jer kompanije dodaju nove polaske. Češka kompanija imaće, na primer, dva leta dnevno za Prag, „Tarom” dodaje letove, pa ukrajinski „Aerosvit”, pa „Tunis er”, „Lot”... Ne postoji aerodrom u centralnoj i istočnoj Evropi koji ima toliki porast obima saobraćaja. I bukvalno 28. marta počeće bitka za svakog putnika – kaže Radosavljević.

Poslovna politika aerodroma je da „ne najavljuje, nego objavljuje”, pa će tako za nekoliko dana objaviti letove iz Beograda za jedan veliki evropski grad.

Interesovanje avio-prevoznika za Beograd i Srbiju liči na situaciju koju je imala Mađarska na početku tranzicije 2000. godine. Niko ne sumnja da je najveći podsticaj porastu putovanja i avio-saobraćaja dalo ukidanje šengenske barijere, a da je mogućnost da ljudi putuju bila preduslov da avio-kompanije dođu i iz Beograda organizuju više letova. A čim je više letova, veća je konkurencija, bolji kvalitet i niže cene.

–Očekujem da će ove godine bar dve niskotarifne kompanije imati veliki broj letova iz Beograda, što znači da će im „Nikola Tesla” biti bazni aerodrom. Nadam se da će se uspostaviti i dugolinijski saobraćaj, ne samo sa Amerikom, već i sa sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Na pitanje šta konkretno za putnike znači konkurencija, direktor Radosavljević objašnjava:

– Do 1. januara, otprilike, avionska karta za Beč koštala je ne manje od 20.000 dinara zajedno s taksama. Od 1. februara počeo je da leti „Niki” i na sve strane su se pojavile reklame za jeftine karte. Sada je broj putnika za Beč povećan 40 odsto, a sve tri kompanije koje lete za Beč nude karte i ispod 10.000 dinara, uključujući i takse. Naš strateški cilj ima dve faze. U prvoj moramo da obezbedimo takvu ponudu s našeg aerodroma da građani Srbije kolima više ne prelaze granicu tragajući za jeftinim kartama. U drugoj fazi, „Nikola Tesla” treba da ima međunarodni značaj i da građani okolnih zemalja budu privučeni da lete iz Beograda.

Za godinu dan slika će biti sasvim drugačija.

Ukidanje viza i primena sporazuma o otvorenom nebu, objašnjavaju stručnjaci, omogućiće letove prema destinacijama koje nam pre šest meseci nisu padale na pamet. I kao ilustraciju navode primer Rige, odnosno letonske nacionalne kompanije „Er Baltik” koja leti kao niskotarifna iako ima ogromnu flotu. Letonci zbog krize ne mogu mnogo da putuju i zato su odlučili da aerodrom u Rigi koriste za transfer na kome skupljaju putnike i cele Evrope i šalju ka 20 manjih gradova u Skandinaviji, ali i za Minsk, Taškent, Alma Atu, Dušanbe, Moskvu, Sankt Peterburg...

Direktor beogradskog aerodroma kaže da „niko nije mogao ni da sanja da će se javiti takva kompanija koja će od 5. maja leteti iz Beograda četiri puta nedeljno za Rigu”.

Aerodrom „NikolaTesla” čeka mnogo više posla i obaveza kada parlamenti država-članica EU ratifikuju sporazum o otvorenom nebu sa Srbijom. Tada će svaka kompanija iz Unije koja ima uredne papire o registraciji za vazdušni saobraćaj moći da leti za Beograd i iz Beograda bilo kuda tako što će se samo prijaviti.

– Sreća je da aerodrom ima dvostruko veći kapacitet prijema putnika od sadašnjeg broja. Potpuno smo tehnički i tehnološki pripremljeni, prošle godine smo mnogo investirali u delatnost saobraćaja, bezbednost i tehničko održavanje.

Uvedeni su fiksirani defibrilatori i naše osoblje je osposobljeno da trenutno pomogne putnicima koji imaju problem u zastoju rada srca. Nastavljamo da ulažemo i ove godine, a najveća investicija biće u proširenje tranzitne zone aerodroma. Posle prolaska pasoške kontrole proširiće se tranzitna zona i omogućiti putnicima konforniji boravak na aerodromu.

Beogradski aerodrom nema, kao mnogi evropski, ručni čeking. Tim povodom direktor Radosavljević kaže:

– Aerodrom ovolikog prometa ne mora da ih ima, ali mi ćemo ih svakako uvesti na vreme i to će ubrzati procedure prijema putnika na let.

I ove zime bilo je, međutim, situacija kad iz Beograda nije moglo da se leti zbog magle u Surčinu. Direktor aerodroma tvrdi da kategorija „3B” koju ima beogradski aerodrom daleko prevazilazi vremenske potrebe i maglu koja se javlja u Srbiji i da od kad je 20. novembra 2008. godine uvedena ta kategorija, nijednog sata i dana aerodrom nije bio zatvoren zbog toga.

„Sve je zavisilo od tehničke opremljenosti aviona i sertifikata pilota i posada koje su u avionima”, pojašnjava Radosavljević. On kaže da je aerodrom inače pripremljen za najrazličitije zahteve avio-kompanija koje dolaze. U poslednje vreme iz Beograda leti sve više niskotarifnih kompanija koje isključuju neke usluge koje aerodrom pruža, na primer, neće da koriste avio-most. Zato je obezbeđen dovoljan broj stepenica i autobusa. A otvoren je Terminal 1 gde je usluga nešto skromnija i gde se prijem putnika obavlja ručno i na njemu je taksa 12 evra, dok na Terminalu 2 taksa košta 16,5 evra. Za sve putnike bezbednosna taksa je 3,3 evra.

Govoreći o planovima Radosavljević kaže da se za sada ne vidi realna potreba za izgradnjom druge piste, ali je ona moguća u strategiji razvoja do 2030. godine. U dogledno vreme moraće da se razmišlja i o železničkom saobraćaju od aerodroma do centra grada, o jednom biznis centru i hotelu u neposrednoj blizini aerodroma, a može se očekivati i gradnja nove višespratne garaže za parkiranje.