Razvoj seoskog turizma u Srbiji je u ekspanziji, a njime se sada bavi 981 domaćinstvo u 64 opštine, koja izdaju 5.720 ležajeva, rečeno je u Koštunićima, na Suvoboru, na prezentaciji letnje ponude te vrste turizma. Turisti su prošle godine u selima ostvarili 250.000 noćenja, od kojih 19,9 odsto inostrani, što pokazuje da izvoz može da se realizuje i na kućnom pragu. Naša sela spremna su za doček gostiju u ovoj godini i mogu da zadovolje tražnju i mladih i starijih turista. Seoski turizam u Srbiji se razvija već 35 godina, a cilj je da postanemo član evropske asocijacije ruralnih zemalja „Eurožit”, kako bi naši domaćini koji imaju viskostandardnu ponudu, mogli da dobiju taj sertifikat. Takvih kandidata već ima kao što su vila „Albedo” u Varni, etno kompleksi Vrhpolje i Jevtović u Leušićima, a cilj je da tako postanemo ravnopravni konkurenti na evropskom tržištu.
Razvoj seoskog turizma u Srbiji je u ekspanziji, a njime se sada bavi 981 domaćinstvo u 64 opštine, koja izdaju 5.720 ležajeva, rečeno je u Koštunićima, na Suvoboru, na prezentaciji letnje ponude te vrste turizma.
Turisti su prošle godine u selima ostvarili 250.000 noćenja, od kojih 19,9 odsto inostrani, što pokazuje da izvoz može da se realizuje i na kućnom pragu, ukazala je predsednica Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu Slavka Nedeljković.
Ona je konstatovala da su naša sela spremna za doček gostiju u ovoj godini i da mogu da zadovolje tražnju i mladih i starijih turista.
Napominjući da se seoski turizam u Srbiji razvija već 35 godina, ona je istakla da je cilj da postanemo član evropske asocijacije ruralnih zemalja „Eurožit”, kako bi naši domaćini koji imaju viskostandardnu ponudu, mogli da dobiju taj sertifikat.
Takvih kandidata već ima kao što su vila „Albedo” u Varni, etno kompleksi Vrhpolje i Jevtović u Leušićima, a cilj nam je da tako postanemo ravnopravni konkurenti na evropskom tržištu kazala je ona. „Imamo šansu, jer se prema statistici Svetske trgovinske organizacije 800 miliona ljudi kreće prema Evropi u traganju za zelenim prostorima, a Srbija takvu ponudu ima. Istraživanja pokazuju da Evropa želi da se vrati prirodi, a to može na prostoru Srbije, gde zaista imamo izuzetnu ponudu netaknute prirode”, rekla je Nedeljkovićeva.
Naša zemlja može da ostvari profit na resursima i potencijalima seoskog prodručja, koje čini 90 odsto Srbije, a turizam je realna osnova, na kojoj se privređivanjem može dosta doprineti državnoj kasi i ostavriti cilj da se zaposli stanovništvo, zadrže mladi na selu i doprinese revitalizaciji i obnovi naših sela, dodala je ona.
Prema njenim rečima potrebno je organizovati i radionice starih zanata i drugih veština, u kojima mogu da se obučavaju domaćini, ali i turisti. Tako se japanski turisti interesuju da nauče kako se prave kajmak i ajvar, a Osečina je već ponudila i suvenire u vidu kolača od šljiva i pekmeza i slatka bez dodatka šećera.
Direktor Turističke organizacije Ljiga najavio je da će se 27. i 28. maja održati 1. kongres ruralnog turizma u Kragujevcu, u hotelu „Šumarice” na kojem će učestvovati i predstavnici drugih zemalja, što će biti prilika da se razmene iskustva.
Zapadna Srbija se ove godine još bolje pripremila za turističku sezonu, po prvi put je izdala katalog jedinstvene ponude seoskog turizma za ceo region, u kojem su glavne destinacije Ivanjica i Kosjerić.
Direktor Turističke organizacije Zapadne Srbije Miroslav Rađen je rekao da na tom području ima 300 kategorisanih domaćinstava, koji nude 1.800 ležajeva, uglavnom visoke kategorije.