Država će ove godine krenuti u ozbiljniji obračun sa neregistrovanim objektima za izdavanje smeštaja, kako bi se u ovu oblast uvelo više reda i sprečila nelojalna konkurencija.
Ministarstvo turizma je sa Republičkom turističkom inspekcijom i do sada kontrolisalo objekte koji rade u sivoj zoni, a u narednom periodu će te aktivnosti biti još češće kako bi što više smeštaja „na crno” prešlo u legalne tokove.
Kako za naš list kaže Dunja Đenić, pomoćnik ministra za turizam i inspekcijske poslove, u toku su kontrole u zimskim centrima, a cilj je da se otkrije što više nekategorisanih objekata.
– Vidimo da se oglašavaju i onda te podatke upoređujemo sa bazom e-turista u kojoj se nalaze svi objekti koji su registrovani za pružanje usluga smeštaja u Srbiji. Oglasi na platformama su samo jedan od načina preko kojih inspekcija deluje, ali imamo i redovne i vanredne kontrole, stalne akcije – objašnjava Đenićeva.
Iz Ministarstva turizma i omladine navode da je teško proceniti koliko objekata za smeštaj posluje van zakona, ali da je važno da se prema tim vlasnicima osim represivnim merama, deluje i savetodavno te da im se objasni da nije bauk poslovati po zakonu, posebno što to donose i velike prednosti.
– Cilj je da se smanji siva ekonomija, ali takođe želimo da pružimo priliku i ovim vlasnicima smeštaja da legalno posluju. Iznosi poreza koje plaćaju nisu opterećujući, a to im omogućava da se nađu u bazi e-turista koji je ugostiteljstvo na jednom mestu. Brojne su prednosti koje dobiju od izdavanja uz pomoć vaučera do toga da su „oglašeni” neprekidno i da turisti mogu da budu sigurni da iznajmljuju registrovan objekat. Da ne govorimo o prihodima koje na ovaj način dobija i lokalna samouprava i budžet – naglašava naša sagovornica. Kazne koje mogu da budu izrečene za one koji se nelegalno bave izdavanjem smeštaja za pravna lica iznose od 200.000 do 800.000 dinara, a za fizička do 350.000.Prema njihovim podacima u Srbiji ima ukupno 447 objekata kao što su hoteli, moteli, kampovi koje je kategorisalo ministarstvo, a oni imaju 32.440 kreveta. Takođe, imamo i 89.000 kreveta u objektima privatnog smeštaja koje kategorišu lokalne samouprave. Đenićeva napominje da Srbija ima dovoljno smeštaja, ali da rast turizma i sve više gostiju iz zemlje i inostranstva pokazuje da se u pojedinim centrima mogu i proširivati kapaciteti.
Turistička inspekcija u svojoj nadležnosti ima dva zakona – o turizmu i o ugostiteljstvu, pa je i broj kontrola koje obavlja tokom godine veliki. Polovina prijava građana se odnosi na turističke usluge i tokom prošle godine je osim na zamenske vaučere i doplate za gorivo u slučaju avio-aranžmana, najviše pritužbi bilo je zbog nezadovoljstva uslovima putovanja. Većina prijava koje su stigle za sektor ugostiteljstva odnosila se na smeštaj u apartmanima i privatnim objektima.
Naša sagovornica kaže da je interesantno da naši građani nisu dovoljno informisani o svojim pravima kao putnika i da im to umanjuje mogućnost da se zaštite.
– Putnici su zaštićeni i Zakonom o turizmu i Zakonom o zaštiti potrošača i trebalo bi da koriste ta svoja prava. Bitno je da se informišu o svemu pre potpisivanja ugovora o putovanju, da provere sve detalje. Šta je licenca, a šta garancija putovanja, da provere ponudu i saznaju šta je obaveza agencije. Kada potpišu ugovor o putovanju treba da uzmu sva neophodna dokumenta koja im mogu zatrebati u slučaju da bilo šta krene neplaniranim tokom – navodi pomoćnica ministra za sektor turizma i turističke inspekcije.