Čuvena spisateljica Doroti Parker jednom je rekla da je lek za dosadu radoznalost, dok za radoznalost već ne postoji lek. Iako smo svi mi u nekom životnom trenutku osetili dosadu na svojoj koži, činjenica je da nedostaje više znanja o ovom stanju, budući da mu naučnici nisu pridavali previše pažnje.
Nedavno su istraživači koje je okupila naučnica Jacqueline Gottlieb sa kolubijskog Zuckerman Instituta diskutovali upravo na temu na koji način dosada utiče na proces donošenja odlka, međuljudske odnose i ponašanje ljudi, piše Business Insider.
Istraživači su došli su do zaključka da stanje dosade uzrokuje daleko više štete nego koristi. A evo i zašto.
Najpre je utvrđeno da je dosada veoma česta pojava. Čak 63% odraslih Amerikanaca je doživelo dosadu najmanje jednom u 10 dana.
Stanje dosade je povezano sa demografijom, pa se tako muškarci više dosađuju u odnosu na žene, mlađi u odnosu na starije, nevenčani u odnosu na venčane, ali i oni sa nižim primanjima u odnosu na one sa većom zaradom.
Takođe, stepen dosađivanja zavisi i od vrste problema sa kojima se pojedinci nose, pa je tako prisutnija kod osoba koje su sklone depresiji, anksioznosti, ljutnji, usamljenosti i izolaciji.
Na koji način dosada utiče na način donošenja odluka, najbolje pokazuju rezultati istraživanja tima psihologa sa Univerziteta u Virdžiniji koji su otkrili da bi se dva od tri muškarca i jedna od četiri žene radije „šokirali“ strujom na elektro šokeru, nego što bi ostali sami u praznoj sobi na 15 minuta.
Istraživanje je još utvrdilo razliku između prolazne dosade, koja je privremena, i hronične dosade, koja traje izvesni vremenski period. Hronična dosada je opasna i povezana je sa impulsivnošću i rizičnim ponašanjem poput nesmotrene vožnje, kockanja, upotrebe droge i alkohola i drugih samodestruktivnih “navika”. U stvari, dosada se navodi kao glavni razlog povratka zavisnika svojim porocima.
Na kraju, istraživači su tokom studije identifikovali i određenu grupaciju ljudi kojima je retko kada dosadno, a u pitanju su religijske grupe.