U analizi CNN-a je zaključeno da je poslovanje u Kini uvek bilo teško, a da je sada još teže zbog sukoba ove zemlje i zapadnih država oko ljudskih prava.
Ukazali su da su kompanije dugo morale da prave kompromis da bi bile uspešne. Nova diplomatska napetost je izazvala dilemu kod rukovodstava kompanija da li na prvo mesto staviti profit ili principe.
To se desilo nakon što su Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Velika Britanija optužile Kinu da vrši represiju nad manjinskom muslimanskom zajednicom Ujgurima kroz prisilni rad, te masovno zatvaranje i sterilizaciju u provinciji Sinkjang, prenosi Kliks.
U Pekingu su odmah negirali optužbe poručivši da u ovoj provinciji postoje centri za stručno osposobljavanje u cilju suzbijanja terorizma i religijskog ekstremizma.
Na zaštitu ljudskih prava Ujgura pozvali su modni brendovi H&M, Najk, Adidas i drugi, što je izazvalo njihov bojkot u Kini. Pojedine velike kineske internet prodavnice su prekinule saradnju sa H&M-om. Potom su iz ove švedske kompanije izjavili da pokušavaju prevazići probleme koje imaju na najvećem tržištu na svetu.
Time je kineska vlast jasno dala na znanje multinacionalnim korporacijama da moraju da slede njena pravila ako žele da posluju u ovoj zemlji. Mnoge od njih su spremne prihvatiti pravila s obzirom na to o kolikom tržištu je reč.
Tako su kompanije pod velikim pritiskom s različitih strana sve više primorane da odaberu stranu.
Tržište koje se ne može zanemariti
Čelnik kineske ispostave konsultantske kuće APCO Worldwide James McGregor smatra da najmnogoljudnija država na svetu pritiskom na zapadne korporacije želi da primora vlasti njihovih država da povuku sankcije koje su im izrekle.
CNN je naglasio da se ne može zanemariti druga najveća svetska ekonomija sa rastućom srednjom klasom. Na ovo je ukazala i Boni Glaser iz Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies). Podsetila je da kinesko tržište i nije bilo toliko profitabilno pre nekoliko godina, ali da se to menja jer su stanovnici sve bogatiji.
Ali, da bi se uspešno poslovalo mora se pristati na stroga pravila kojima je jasno određeno šta kompanija može, a šta ne može uraditi. Između ostalog, to podrazumeva da moraju imati zajedničko ulaganje s lokalnim kompanijama i da moraju omogućiti pristup tehnologiji ako žele poslovati. U međuvremenu su neka pravila ublažena.
Od Gugla do Tesle
Gugl je od 2006. do 2010. pristajao da rezultati pretraživanja na internetu budu cenzurisani, a blokiran je u potpunosti nakon što je odlučio prekinuti ovakvu praksu. Ipak, želeo se ponovo vratiti u Kinu, ali je od toga odustao zbog kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Pre četiri godine su zatvorene prodavnice južnokorejskog Lotte-a jer je u Južnoj Koreji instaliran američki protivraketni sistem. To je Kina protumačila kao pretnju svojoj sigurnosti.
Već godinu dana kasnije traženo je od Amerikan erlajnsa, Delte i Junajteda da promene način tretiranja Tajvana jer im je neprihvatljivo da se shvata kao da nije deo kineske teritorije. Na udaru je bio i NBA i to nakon što je sportski direktor Deril Mori na Tviteru podržao demonstrante u Hong Kongu. Javni emiter CCTV je odmah prekinuo prikazivanje NBA lige, a pojedini partneri iz Kine su obustavili saradnju.
Problem je postala i kompanija Tesla koja je bila među onima za koje se smatralo da imaju dobre odnose sa Pekingom. Sumnjaju da se kamere na njihovom automobilu Model 3 mogu koristiti za špijuniranje. Već nekoliko dana kasnije je izvršni direktor Tesle Ilon Mask pohvalno govorio o Kini u intervjuu za državni medij.
"Država sa ogromnom ekonomskom polugom"
Osnivač i direktor kompanije Strategy Risks Ajzak Stoun Fiš je mišljenja da su kompanije primorane etiku staviti po strani da bi mogle uspešno poslovati u Kini.
Glaser iz Centra za strateške i međunarodne studije je ocenila da ova država ima ogromnu ekonomsku polugu. To znači da može naneti štetu nekom poslovnom subjektu, a da sama država ne plaća troškove.
S druge strane, pojedini smatraju da zapadne kompanije ne čine dovoljno po pitanju zaštite ljudskih prava za koje su ocenili da su ugožena u Kini. Među njima su upravo ranije pomenuti Najk i Adidas. Oni su pozivani da prekinu lanac snabdevanja iz provincije Sinkjang. Ove i mnoge druge korporacije jednostavno zavise od kineskog novca, piše CNN.