Početkom prethodne decenije proizvođači automobila jedan za drugim su konstruisali mala vozila za jednu ili dve osobe, često nalik kapsuli sa točkovima, koja su listom izgledala kao da su izašla iz naučnofantastičnih filmova.
Ideja je bila da će se gradovi budućnosti odlikovati prenaseljenošću i potrebom za brzim transportom poslom i drugim aktivnostima vrlo zauzetog stanovništva. Međutim, smatrali su urbani planeri i konstruktori vozila, mobilnost koja će se zahtevati u bliskoj budućnosti, za razliku od već postojećih sistema masovnog transporta, biće više individualno orijentisana, odnosno, moraće da odgovori potrebama prezauzetih pojedinaca.
Tako su nastala brojna koncept vozila futurističkog izgleda, koja su svojim malim dimenzijama trebala da prevladaju problem ograničenog prostora i pojedincima omoguće da s relativnom lakoćom jezde kroz gust saobraćaj.
Ako ne u celim gradovima, ta vozila, verovalo se, našla bi primenu bar na sajmovima i veliki sportskim borilištima, gde bi mogla da ubrzaju protok ljudi od jedne do druge tačke.
Petnaestak godina kasnije, povećanje mobilnosti pojedinaca u gradovima je ostvarena na potpuno drugačiji, skromniji način - postavljanjem stanica sa običnim biciklima ili električnim trotinetima, koje se lociraju i koriste zahvaljujući pametnim telefonima.
A na pojavu neobičnih, naučnofantastičnih vozila za jednu osobu na putevima se još uvek čeka...