Naučnici su razvili pametan tekstil koji bi potencijalno mogao da promeni budućnost i ekrana i odeće. U pitanju je prvo platno koje može da ima veliki i funkcionalan displej i istovremeno ima ulogu odeće i „trpi“ nošenje.
Tkanine razvijene u laboratorijama naučnika u velikoj meri su poput većine ostalih vrsta platna: fleksibilne su, prozračne i izdržljive, što im omogućava upotrebu u razne svrhe. Mogu se prati i nositi bez bojazni da ćemo ih oštetiti ili istrošiti, prenosi Indipendent.
Osim toga, te tkanine su elektronske i ponašaju se poput ekrana. Postoji mogućnost da tastatura osetljiva na dodir i napajanje, koji su takođe napravljeni od tkanine, budu ugrađeni u komad platna. Na taj način tkanina se „pretvara“ u računar.
Istraživači su demonstrirali kako tkanina može da prikazuje interaktivnu mapu ili da se koristi za slanje ili primanje glasovnih poruka putem pametnog telefona povezanog preko Blutut veze.
Pojedinačni osvetljeni komadići formiraju vlakna koja imaju osobine provodnika, a susreću se u tačkama kontakta unutar tkanine.
Čak i posle 1.000 savijanja, istezanja i peglanja, većina jedinica je i dalje bila upotrebljiva kao deo ekrana, tvrde istraživači. Naučnici su takođe izložili tkaninu pranju i sušenju 100 puta, nakon čega je ona i dalje „radila“.
I ranije je bilo pokušaja da se naprave tkanine koje bi bile dopuna pametnim uređajima i naučnici su uspeli da naprave one koje imaju osobine senzora ili isporučuju električnu energiju.
Međutim, nova tkanina predstavlja revolucionarni pomak jer je u pitanju prvo platno koje može da ima veliki i funkcionalan displej i istovremeno ima ulogu odeće i „trpi“ nošenje.
Šest metara displeja
Komad tekstila koji su napravili istraživači dugačak je šest metara i širok 25 centimetara, a, kako navode njegovi tvorci, displej se prostire čitavom površinom dok se materijal može koristiti na način na koji smo navikli.
Primarna upotreba koju su istraživači demonstrirali je u oblasti zdravlja, a omogućavanje osobama koji inače teško komuniciraju to činite putem odeće.
Istakli su da se tkanina može povezati tako da prima signale iz mozga, koji se potom mogu analizirati da bi se razumelo kako se čovek oseća, a zatim poruku pokazati na prednjoj strani odeće.
Nije teško zamisliti kako bi se tkanina mogla koristiti i u estetske svrhe, naročito ako se uzme u obzir da brojne kompanije već pokušavaju da integrišu tehnologiju u svoju odeću.
Članak sa rezultatima ovog projekta, Large-area display textiles integrated with functional systems objavljen je u časopisu Nature.