Zanimljivosti - Srbija

Startap u bivšoj crkvi: Na mestu oltara - espreso bar

To je mesto sa kojeg se pokušava da se ubrza digitalizacija Nemačke, zemlje koja u tome veoma zaostaje za svetom.

Na mestu gde se nekada nalazio oltar u crkvi Svete Elizabete sada se nalazi espreso-bar. Jedan bočni brod crkve postao je Idea-Room. Tu je i stoni fudbal. To je sada "Digitalna crkva" u Ahenu. Pre četiri godine udruženje digitalHub iz tog grada kupilo je bivšu katoličku crkvu i pretvorilo taj prostor u centar za digitalizaciju. To je jedan od više takvih centara koje finansiraju vlasti nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija.

To udruženje sada u "digitalnoj crkvi" pomaže mladim start apovima da pripreme Nemačku za budućnost. Ali temelji na kojima se gradi ta digitalna budućnost su prilično nestabilni – zbog nedostatka kapitala i straha od neuspeha, piše DW.

Digitalizacija u Nemačkoj

Nemačka zaostaje kada je reč o digitalizacije. "Kina i SAD to rade brzinom od 100 kilometara na sat, a mi se vozikamo za njima brzinom od možda deset kilometara na sat", slikovito opisuje šef digitalHub Oliver Grin.

Na rang-listi zemalja sveta u kategoriji digitalne konkurentnosti, koju je sastavila švajcarska visoka škola IMD iz Lozane, Nemačka zaostaje za vodećim državama sveta: među 63 istražene zemlje, Nemačka je tek na 18. mestu. Pre pet godina Nemci su bili 15.

Umrežavanje i digitalizacija

"Snaga kroz umrežavanje" – to je recept uspeha za Iris Vilhelmi. Ona je operativna direktorka digitalHub i želi da poveže start apove sa firmama srednje veličine: "S jedne strane su oni koji znaju da digitalizuju, a sa druge oni koji žele da budu digitalizovani".

I tako se za jednim dugačkim stolom u bivšoj crkvi iz dana u dan sastaju etablirana preduzeća i start-aperi. Tu razgovaraju o mogućoj saradnju. "'Digitalna crkva' je za nas odigrala odlučujuću ulogu, upravo ovde smo imali prve sastanke s našim partnerima", kaže Tim Host, direktor i jedan od osnivača ahenskog start-apa EMSU, koji razvija "pametne" police za prodavnice.

Uzgred, prvo partnerstvo koje je "sklopljeno" pred (bivšim) oltarom crkve bila je saradnja start apa MOQO koji se bavi "pametnom" mobilnošću i jednog regionalnog trgovca automobilima. Njegova vozila sada mogu da se iznajme i otključaju odnosno zaključaju kompletno preko pametnog telefona.

Nedostatak kapitala

Udruženje pomaže mladim firmama i u potrazi za kapitalom, iako u ovom trenutku ima problema sa finansiranjem čak i veoma uspešnih firmi. U ranoj fazi postojanja start apova često se kapital može prikupiti na domaćem, nemačkom tržištu. "Ali ovde (u Nemačkoj) nema dovoljno kapitala za finansiranje jačeg rasta neke firme", kaže Grin. "Čim je nekom start apu potrebna malo veća finansijska injekcija, dakle u dvocifrenom ili trocifrenom milionskom iznosu, odmah ih neko kupi!"

Prema navodima Deutsche Börse Venture Networks, ćerke firme Nemačke burze, samo 12 odsto kapitala u kasnijim fazama finansiranja neke firme potiče iz Nemačke, Austrije ili Švajcarske. Gotovo polovina je iz SAD ili Kanade.

"Zato se tada start apovi sele na drugu stranu Atlantika", ukazuje Grin. Nemačka tako gubi mnoge vredne start apove koji su "porasli" u Nemačkoj, između ostalog i zahvaljujući inicijativama kao što je "Digitalna crkva". "Čak 64 odsto najvrednijih firmi sveta je iz SAD, 31 odsto iz Azije, a iz Evrope samo tri procenta", rekao je u jednom ranijem intervjuu za DW David Hanf, član uprave Saveznog udruženja nemačkih start-apova.

Grešio sam…

Kreativne ideje, spremnost na rizik i kalkulacija mogućeg neuspeha – sve su to sastojci od kojih se sastoji neka nova poslovna ideja. Ali u Nemačkoj se preduzetnički duh, odnosno takve osobine ne podstiču. "Problem je što ljudi ovde kod nas ne vide šansu, već pre svega rizike", smatra Grin. A neuspeh je često tabu-tema, dodaje Host: "Većina osnivača start apova ne priča o razlozima propasti neke ideje".

Kako bi se borili protiv tog tabua, u "Digitalnoj crkvi” organizuju "javne ispovesti", sastanke koje oni nazivaju "f**k-up-stories": mladi preduzetnici na virtuelnim druženjima u večernjim satima pričaju o svojim neuspesima. Cilj je promovisati kulturu u kojoj su greške sastavni deo posla, u kojoj se uspeh ne meri samo savršenstvom, već iskustvom i rezultatima poslovanja.