Zanimljivosti - Srbija

Tri decenije SMS-a, istorija puna „bipova“

"Srećan Božić", stajalo je u prvoj poruci koju je Papvort poslao kolegi Ričardu Džarvisu. Prvi zvuk "bip" za notifikaciju prijema SMS poruke upotrebila je Nokia 1993. godine.

Nil Papvort je, dok je radio za sada nestalu kompaniju za IT usluge Sema Grup Telekoms, bio deo tima koji je razvijao "srvisni centar za kratke poruke" (SMSC) za britansku telekomunikacionu kompaniju Vodafon.

U to vreme, Sema Grup se nadala da će te kratke poruke koristiti kao uslugu pejdžinga.

Nakon što je Papvort instalirao sistem na lokaciji zapadno od Londona, seo je za kompjuterski terminal i poslao jednostavnu poruku na mobilni telefon Ričarda Džarvisa, direktora Vodafona, koji je bio na prazničnoj zabavi.

„Uopšte se nije činilo važnim“, rekao je Papvort kasnije. Za njega je to bilo samo da obavi posao i da se uveri da softver koji su razvijali godinu dana radi.

Ubrzo nakon slanja prvog SMS-a Papvort je primio poziv sa božićne zabave, što je značilo da je softver radio. Tadašnji mobilni telefoni još uvek nisu mogli da šalju povratne poruke.

Godinu dana posle toga, Nokia je napravila prvi mobilni telefon sa SMS funkcijom, ali poruke (ograničene na 160 karaktera zbog ograničenja propusnog opsega) mogle su da se šalju samo unutar iste mobilne mreže. Slanje poruke u drugu mrežu omogućeno je tek 1999. godine.

Samo tri godine kasnije preko 250 milijardi kratkih tekstualnih poruka je poslato širom sveta. Danas samo Amerikanci šalju preko dva triliona takvih poruka godišnje, a četiri od pet vlasnika mobilnih telefona redovno šalju poruke. 

Kao popularno sredstvo komunikacije SMS je procvetao uvođenjem T9 sistema prediktivnog slanja poruka i pripejd planova, koji prvobitno nije naplaćivao tekstove i bio je privlačan mladima.

Zbog ograničenja od 160 znakova, kao i nezgrapne prirode kucanja pomoću numeričke tastature, čitav sleng je nastao preko SMS-a i proširio putem interneta.