Zanimljivosti - Srbija

Troškovi života glavna briga generacije zed i milenijalaca

Međutim, ispitivanje pokazuje i dve vrlo zabrinjavajuće stvari – više od polovine pripadnika dve generacije finansijski se ne oseća sigurno, a više od četvrtine pod stalnim je stresom. Troškovi života glavna su briga generacije zed i milenijalaca, pokazuje Deloiteovo najnovije globalno ispitivanje milenijalaca i pripadnika generacije zed za 2024. godinu. Otprilike šest od deset ispitanika generacije zed (56 odsto) i milenijalaca (55 odsto) žive od „plate do plate”. Osim toga, tri od deset njih kažu da se ne osećaju finansijski sigurno, prenosi Poslovni dnevnik. Ipak, postoji oprezni optimizam da bi se okolnosti mogle poboljšati. Malo manje od trećine generacije zed i milenijalaca veruje da će se ekonomska situacija u njihovim zemljama poboljšati u idućoj godini – najviši postotak od 2020. godine kada je sprovedeno ispitivanje, neposredno pre početka pandemije kovida 19. I, gotovo polovina generacije zed (48 odsto) i četiri od deset milenijalaca (40 odsto) očekuju poboljšanje svoje finansijske situacije u idućoj godini. Pri odabiru poslodavca glavni prioritet generacijama koje su rođene od sredine od kraja 1990-ih (generacija zed), kao i od početka osamdesetih do sredine devedesetih (milenijalci) je ravnoteža između posla i privatnog života. Ipak, mnogi ne postižu željenu ravnotežu. Otprilike trećina ispitanika koji se redovno osećaju anksiozno ili pod stresom kaže da njihov posao i ravnoteža između posla i privatnog života uveliko pridonose njihovom nivou stresa, što je znatno podstaknuto dugim radnim vremenom (51 procenat obe generacije) i nedostatkom kontrole nad time kako i gde rade (44 odsto).

Što se tiče zadovoljstva na radnom mestu i generaciji zed i milenijalcima najvažnija je svrha (86 odsto i 89 odsto). Osim toga, ove generacije sve više su voljne da odbiju zadatke i poslodavce na osnovu svojih ličnih etičkih ili verskih uverenja – polovina generacije zed i malo više od četiri od deset milenijalaca (43 odsto) odbilo je zadatke. Gotovo jednako toliko (44 odsto generacije zed i 40 odsto milenijalaca) izjavilo je da su odbili poslodavce. Razlozi za odbijanje poslodavca ili zadatka uključuju faktore poput negativnog uticaja na okolinu, doprinosa nejednakosti kroz neinkluzivne prakse, do ličnih faktora poput nedostatka podrške za mentalno zdravlje zaposlenih i ravnoteže između posla i privatnog života. Otprilike polovina generacije zed (54 odsto) i milenijalaca (48 odsto) kažu da oni i njihovi kolege vrše pritisak na svoje poslodavce da preduzmu mere u vezi s klimatskim promenama, što je trend koji je u stalnom porastu poslednjih godina. Dvoje od deset ispitanika generacije zed i milenijalaca već su promenili posao ili industriju zbog zabrinutosti za okolinu, dok četvrtina planira to isto u budućnosti. Kao potrošači, oko dve trećine generacije zed (64 odsto) i milenijalaca (63 odsto) spremni su da plate više za kupovinu ekološki održivih proizvoda ili usluga.

Što se tiče GenAI-a veruju da će imati značajan uticaj na njihove karijere i način na koji rade. Gotovo šest od deset ispitanika generacije zed (59 odsto) i nešto više od polovine milenijalaca (52 odsto) veruje da će ih raširenost GenAI-ja podstaći da traže prilike za posao koje su manje osetljive na automatizaciju, kao što su stručni zanati ili fizički rad. Neizvesnost je najveća emocija koju osećaju kada razmišljaju o GenAI-ju. Ispitivanje takođe otkriva da žene posebno izražavaju veću nesigurnost u vezi s GenAI-jem nego muškarci i manje je verovatno da će se osećati ugodno radeći s njim.

Kao odgovor na ove vrste zabrinutosti, obe su generacije fokusirane na prekvalifikaciju i obuku. Međutim, samo oko polovine generacije zed (51 odsto) i milenijalaca (45 odsto) kaže da ih njihov poslodavac dovoljno obučava o mogućnostima, prednostima i vrednosti GenAI-ja.

Nivo stresa i mentalnog zdravlja i dalje su zabrinjavajući, iako postoje neki znakovi poboljšanja ove godine. Tek oko polovina ispitanika ocenjuje svoje mentalno zdravlje dobrim ili izuzetno dobrim. Četiri od 10 generacije zed i milenijalaca (35 odsto) kažu da su pod stresom celo ili većinu vremena (pad s 46 odsto i 39 odsto u 2023). Iako je posao velik pokretač ove nelagode, ispitanici ističu svoje finansije i zdravlje i dobrobit svoje porodice kao glavne pokretače stresa.

Gotovo troje od deset ispitanika generacije zed i milenijalaca smatra da bi ih njihov menadžer diskriminisao ako bi istakli stres ili druge probleme mentalnog zdravlja, a otprilike isto toliko veruje da lideri daju prioritet mentalnom zdravlju na radnom mestu, prenosi Poslovni dnevnik.

– Generacija zed i milenijalci očekuju puno od svojih poslodavaca i poslovnog sveta uopšte. Ali, ono što oni traže je zapravo ono što većina zaposlenih, bez obzira na životni uzrast, verovatno želi: smislen rad u organizacijama vođenih svrhom, fleksibilnost u balansiranju između posla i ličnih prioriteta, radna mesta koja podstiču bolje mentalno zdravlje i prilike za učenje i napredak u karijeri – kazao je Gordan Kožulj, direktor u Deloiteovom odeljenju poslovnog savetovanja.