Zanimljivosti - Srbija

Zanimljive činjenice o ljudskom pamćenju

Iako mnogi tvrde da imaju veoma loše pamćenje, istina je da većina njih nije u pravu. Naime, način na koji funkcioniše ljudska memorija se razlikuje kod svakog pojedinca, pa tako ukoliko neko pamti bolje od vas, to ne znači da je vaše pamćenje nužno loše.

Međutim, ono što jeste važno jeste da razumemo način na koji ono funkcioniše. Zbog toga u nastavku teksta donosimo petnaest fascinantnih činjenica o pamćenju, za koje verujemo da do sada niste znali.

1. Pamćenje počinje da „radi“ 20 nedelja nakon začeća

Naučna istraživanja su pokazala da se ljudski mozak može prisećati stvari iz materice jer pamćenje počinje da funkcioniše još u 20-oj nedelji nakon začeća!

2. Levoruki ljudi imaju bolje pamćenje

Prema sprovedenoj studiji iz 2001. godine, levoruki ljudi imaju bolje pamćenje. Corpus callosum pomaže u prisećanju i veće je kod levorukih ljudi.

3. Pažnja traje 20 minuta

Ukoliko nisu zainteresovani za određenu temu, većina odraslih osoba može zadržati pažnju na nečemu 20 minuta.

4. Najviše se pamte događaji između 15 i 25 godina

Odrasli ljudi najviše se sećaju događaja iz vremena kad su imali između 15 i 25 godina. Događaji iz tog perioda života mogu činiti čak 60 posto njihovih sećanja.

5. Moguće je izbrisati loše uspomene

Studije pokazuju da beta blokatori onemogućavaju prisećanje na određene događaje, što znači da ipak iz svoje glave možemo „izbrisati“ loše uspomene.

6. Kratkoročno pamćenje može zadržati do sedam informacija istovremeno, ali samo na oko 20 sekundi.

7. Čovek prosečno ima 70.000 misli u jednom danu!

8. Alkohol ugrožava pamćenje

Alkohol onemogućava prenošenje informacija u dugoročno pamćenje. Iz tog se razloga alkoholičari ne mogu setiti prethodne noći.

9. Vizuelno pamćenje svedoka je nepouzdano

Da je vizuelno pamćenje svedoka je nepouzdano svedoči podatak da je od 235 pogrešno optuženih osoba u SAD-u, za njih 75 krivi su nepouzdani svedoci.

10. Da je ljudski mozak hard-disk, imao bi do 2,5 petabajta (2,5 milona gigabajta) memorije.

11. Neobični fontovi se lakše pamte

Informacije koje su napisane neobičnim oblikom slova lakše se pamte nego ukoliko su one napisane „običnim“ fontom.

12. Smatra se da jedna odrasla osoba može setiti dvadeset do sto hiljada reči.

13. Prosopamnesia

Nemogućnost prepoznavanja ili pamćenja lica može biti redak oblik amnezije, koja ima poseban naziv - prosopamnesia.

14. Pamćenje novorođenčeta se prvi put manifestuje kao sposobnost prepoznavanja.

15. Hipokampus u mozgu igra veliku ulogu u procesiranju sećanja i on opada tokom vremena, jer do 80. godine 20% njegovih živčanih ćelija može biti izgubljeno.