Energetika - Srbija

Može li „Gasprom” da postane novi vlasnik NIS-a

Odgovor na upit o produženju roka za 90 dana neophodnih za nastavak pregovora američka strana još nije dostavila, a kako je pre par dana rekla i ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović i jedna i druga strana zatežu.

U međuvremenu su gotovo svi veletrgovci na srpskom naftnom tržištu otkazali kupovinu derivata od NIS-a, pre dva dana im je unapred isplaćena februarska zarada, a ako se za koji dan ne precizira hoće li ili ne biti sankcija očekuje se i da banke prekinu dalju saradnju. Ako banke prekinu platni promet i puste obaveze na naplatu, postoji ozbiljna mogućnost da NIS bankrotira i stane. Što bi bio najgori mogući scenario, a što država Srbija kao manjinski akcionar ne bi smela nikako da dozvoli.

Zanimljivo je, međutim, da u moru raznih nagađanja šta će biti ako bude, niko ili malo ko pominje mogućnost da „Gasprom” preuzme NIS. Protiv ovog gasnog diva nisu uvedene sankcije od kada je počeo rat u Ukrajini, a „Gasprom” je bio i slamka spasa kada je Evropska unija u jednom od niza paketa sankcija odlučila da zabrani uvoz ruske nafte NIS-u.

„Gasprom” je tada otkupio šest odsto akcija „Gaspromnjefta” i time omogućio da se nafta, doduše ne ruska, uvozi u Srbiju, čime se spasla cela stvar.

Na pitanje da li bi isto to moglo da se primeni u novonastaloj situaciji dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku” da bi što se tiče „Gasproma” to moglo da bude jedno od rešenja.

– Jedino je pitanje koliko bi to moglo da bude trajno rešenje. Da je ostala stara američka administracija, sigurno da bi bilo pitanje dana kada bi i „Gaspromu” bile uvedene sankcije – kaže on.

– Ono što je sporno za priču o eventualnom preuzimanju NIS-a od strane „Gasproma” jeste da Amerikanci u tom slučaju moraju da odobre svaku transakciju, a pitanje je da li bi oni to hteli da učine. Imajući to u vidu, malo je verovatno da bi „Gasprom” onda mogao da preuzme ovdašnju naftnu kompaniju, osim ako se prethodno dve strane nisu dogovorile o tome – objašnjava Stanojević.

Drugo, ono o čemu se govori ovih dana da izvesna agencija nabavlja naftu za NIS kao način da se nastavi s preradom u Rafineriji Pančevo dok traju sankcije nije realno.

– Toj agenciji je potrebna licenca. U ovom času takav posao bi jedino moglo da radi Javno preduzeće „Transnafta”. Jer ono ima sve licence, tako da bi „Transnafta” trebalo da preraste u pravu naftnu kompaniju, što nije realno bez kadrovske pomoći NIS-u – kaže naš sagovornik.

On dodaje da će NIS najverovatnije imati problema sa poslovanjem u Republici Srpskoj, BiH, Rumuniji, Bugarskoj, gde već prodaje ili iznajmljuje pumpe.

Očekuju se i problemi u snabdevanju kerozina, budući da je NIS jedini koji ima uslužni servis za točenje kerozina na aerodromu.

Pojedine avio-kompanije poput „Vizera” su već promenile snabdevača i sada avio-gorivo toče u Rumuniji.

On dodaje da je zanimljiva najnovija poruka predsednika Rusije Vladimira Putina. Naime, kako objašnjava dr Stanojević, reč je o tome da je pre dva dana napadnuta pretakačka stanica „Krapotkinskaja” preko koje ide kazahstanska nafta, između ostalog, i za Ameriku.

Bajatović: Optimista sam da će SAD produžiti rok za uvođenje sankcija

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je  da je optimista kada je reč o produženju roka za uvođenje američkih sankcija NIS-u i da je sada nezahvalno prognozirati za koliko će rok biti produžen, za 45 ili 90 dana. Bajtović očekuje da će rešenje biti doneto, kako je rekao, u „pet do 12”. Govoreći o mogućim rešenjima, rekao je za Prvu da je jedno od njih da dobijemo bezuslovno odlaganje, vremenski oročeno, kako bismo završili razgovore i dogovore sa Rusijom. „Drugo rešenje je da NIS nastavi da radi pod nekim uslovima, a treće da nam se dozvoli neka vrsta aktivnosti u samoj Naftnoj industriji Srbije, za koje pretpostavljeno da će tražiti da to bude kontrolisano, odnosno da se u pogonima nastavi prerada nafte i dobijanje naftnih derivata”, rekao je Bajatović a prenosi Tanjug. Kaže da je 80 odsto derivata koji se prodaju u Srbiji iz NIS-a, a 60 odsto u maloprodaji, kao i da NIS ima 12.000 zaposlenih, da puni najmanje 2,5 odsto budžeta na godišnjem nivou i da bi bilo opravdano da nam se produrži rok i napravi neki dogovor.