Izdvajamo - Srbija

Kriza zbrisala 120.000 preduzeća

Od početka 2008. godine pa do 2012. ugašeno je više od 120.000 malih preduzeća i radnji.

Oni koji su opstali bore se da prežive i muku muče sa skupim kreditima i visokim dažbinama.

To ne samo da im otežava dalji rad već su tako zbog viših cena nekonkurentni s kolegama iz okruženja. Jedino rešenje onda je smanjenje plata zaposlenima, što utiče na efikasnost rada.

O tome koliko redovno mali i srednji vraćaju kredite nema podataka u Udruženju banaka Srbije jer se oni statistički vode pod kolonom „pravna lica„ zajedno s velikom privredom.

Samo preduzetnici imaju posebnu kategoriju, a podaci Biroa Udruženja banaka Srbije govore da je u docnji 13,6 odsto njihovih zajmova, gde s izmirenjem obaveza kasne duže od 15 dana. S obzirom na to da je ta brojka kod velike privrede 17 odsto, jasno je da se mali i srednji kao najranjiviji deo privrede još dobro drže.

O tome kako im pomoći prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić kaže:

"Mi smo učestvovali u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije, a sada smo pokrenuli i svoj, gde dajemo zajmove za likvidnost na 12 meseci. Kad zapne s vraćanjem rata, uvek pažljivo radimo procene, i, ukoliko smatramo da ima šanse da se biznis nastavi, dajemo klijentima grejs-period da se stabilizuju. Nažalost, dešavalo se da takva kompanija ima dva kredita. Mi odobrimo odgodu, ali kolege neće pa preduzeće propadne. Šteta, jer je mala privreda veliki zamajac zapošljavanja, da nije njih bili bismo na prvom mestu u Evropi po stopi nezaposlenih".

U Folks banci se takođe trude da pomognu.

"Banka je svojim internim aktima propisala standardizovane uslove za reprogram obaveza za sve klijente pa i za mala preduzeća i preduzetnike. Međutim, odstupanja od te odluke su dozvoljena. Odluka o nestandardnim uslovima za reprogram obaveza donosi se na osnovu specifičnosti slučaja koji se razmatra", kaže Kristina Marković.

Direktor poslovnog sektora i zamenik predsednika Izvršnog odbora u OTP banci Ivan Radojčić kaže da banke mogu izbeći bar deo problema ako pažljivo prate šta se događa u tom segmentu tržišta

"Mi od korisnika naših usluga najbolje možemo čuti koje su im potrebe i izaći im u susret. Bitno je da s njima izgradimo odnos uzajamnog poverenja. Posebno želimo da povećamo i ulaganja i broj klijenata u agrobiznisu. Zato smo u saradnji s PKS-om započeli seriju okruglih stolova u različitim gradovima na temu kreditiranja poljoprivrede. Želimo da od njih čujemo koji bi im uslovi finansiranja odgovarali i da naše usluge prilagodimo tome koliko god je to moguće".

Očigledno, banke su voljne da nađu zajedničko rešenja, samim tim i šansa da se do njega dođe je veća. Pomoć treba da pruži i država, pažljivim određivanjem obaveza. Najlakše je povećati porez ili taksu, ali…

"To ne mora obavezno da znači i veći prihod u državnoj kasi. Naprotiv, mnoga mala i srednja preduzeća se zbog toga ugase. Samim tim je i prihod manji", kaže dr Dejan Erić.