Izdvajamo - Srbija

Više posla za privatne izvršitelje

Građani i privreda širom Evrope sve više kasne sa plaćanjem računa i obaveza prema državi. Najredovniju naplatu beleže Rusija i Nemačka, a najneredovniju Grčka. U Srbiji raste broj nelikvidnih preduzeća. Angažovanje privatnih izvršitelja sve češće i u zemljama EU.

I u evropskim zemljama građani i privreda sve više kasne sa plaćanjem računa i obaveza prema državi. Istraživanja EOS grupe, koja je deo Oto grupacije, pokazuju da se 75 odsto obaveza redovno plaća u zemljama Zapadne Evrope, dok je naplata tih potraživanja za 13 odsto manja u Istočnoj Evropi.

Istraživanja upozoravaju - u zapadnoevropskim zemljama već 70 odsto preduzeća naplatu potraživanja poverava specijalizovanim agencijama. To se vidi i po rokovima plaćanja - 20 dana, što je i najkraći rok među kompanijama u Nemačkoj. U Rusiji je tri dana više, u Bugarskoj je 41, u Španiji 71 dan, a najduži rok daju preduzeća u Grčkoj, u proseku tri meseca.

Najredovniju naplatu beleže Rusija i Nemačka, a najneredovniju Grčka. Građani Nemačke izmiruju na vreme skoro 83 odsto obaveza, a ruske kompanije imaju samo devet odsto nenaplaćenih potraživanja.

Direktorka EOS Matriks Srbija Irina Lada kaže da efekti krize i povećana stopa nezaposlenosti, koja postoji u skoro u svim zemljama EU, dovodi do poteškoća u naplati potraživanja, što povećava rizik od nelikvidnosti.

"Nažalost, kompanije koje su učestvovale u istraživanju ne očekuju da će se situacija poboljšati u naredne dve godine", kaže Lada.

Ni kod plaćanja komunalnih usluga nije bolja sitaucija. Zbog sve češćih kašnjenja u većini zemalja, rokovi naplate računa od građana se prolongiraju. Međutim, i pored toga mnogi ne uspevaju da plate. Angažovanje privatnih izvršitelja je sve češće i u zemljama EU.

Zbog političke nestabilnosti, ukazuju istraživanja, grčka privreda je u najnepovoljnijem položaju. Preduzeća polovinu obaveza ne plaćaju na vreme, a od četvoro građana, tri imaju dugovanja.

Dopisnik RTS-a iz Grčke Majda Šimunec kaže da je nastala opšta erozija urednog namirivanja obaveza naročito kada su u pitanju računi za električnu energiju, preko kojih se naplaćuje i najnoviji porez na nekretnine koga Grci popularno zovu harač.

"Državne kompanije pokazuju razmevanja i dovoljno tolerancije pa se kakav-takav socijalni mir kupuje krajnje liberalnim odnosom prema neplatišama. Tako je po nekoliko puta moguće reprogramirati nagomilane dugove", kaže Šimunec.

Stručnjaci kažu da se plaćanje poreza i komunalija dovodi u pitanje u zemljama koje nemaju uređen finansijski sistem. Ocenjuju da je u takvim situacijama rizično povećavati namete, već treba poboljšati finasijsku disciplinu.

Biljana Stepanović iz "Biznis info grupe" kaže da kada se poveća naplata onda dolazite u poziciju da možda i ne morate da podižete poresku stopu.

"Ovako je stalno namet na onima koji plaćaju i onda oni dođu u neravnomeran poliožaj ako postoji mogućnost da neko plaća, a neko drugi ne plaća", ističe Stepanovićeva.

U Srbiji je ove godine, u poređenju sa 2011. godinom, broj nelikvidnih preduzeća utrostručen. Samo u martu je bilo blokirano 58.000 računa. Nema zvaničnih podataka, ali se procenjuje da pola miliona građana ne plaća redovo komunalne usluge.