Privatizacija - Srbija

“Turkiš“ ne može u “Jat”

Turska nacionalna aviokompanija “Turkiš erlajns”, koja se u javnosti najčešće pominje kao budući većinski vlasnik novog “Jata”, zapravo i ne može samostalno da učestvuje u trci za strateškog partnera.

Jer, Vlada Srbije se jasno u zaključku, koji je nedavno usvojila, opredelila koje će propise u potrazi za investitorom primenjivati.

Tako iz igre ispadaju i ruski, izraelski, arapski ili drugi avioprevoznici koji nisu iz Srbije ili zemalja članica EU. Zainteresovani van EU mogu samo da učestvuju u konzorcijumima sa nekom od srpskih ili evropskih kompanija. To znači da, primera radi, “Turkiš“ može da bude vlasnik u najboljem slučaju svega 49 odsto nove srpske nacionalne aviokompanije.

Ministarstvo infrastrukture, kako je zaključkom Vlade i precizirano, trenutno priprema odluku o osnivanju novog društva za obavljanje javnog prevoza u vazdušnom saobraćaju. Kako će se ta kompanija zvati odlučiće se kasnije, u dogovoru sa izabranim strateškim partnerom. Do tada, avioprevoznik će nositi naziv “nju kompani”, odnosno nova kompanija.

Takođe, Ministarstvo radi i na formiranju komisije, koja će da sprovede postupak izbora privatizacionog savetnika.

Uz minimalan gotovinski ulog od 400.000 dolara Vlada osniva novu kompaniju i na nju iz starog “Jata” prenosi sve aviolinije, kako bi privukla investitore. Zapravo, snaga našeg avioprevoznika je u tržištu i slotovima, odnosno dozvoljenom vremenu sletanja i poletanja na evropskim aerodromima. Nakon osnivanja nove kompanije kreće se u proces dokapitalizacije, s tim što bi Vlada Srbije zadržala do 49 odsto kapitala.

Potencijalni strateški partner može da bude iz avioindustrije ili finansijski investitor, što su najčešće investicioni fondovi.

Ali, izbor investitora biće usaglašen sa propisima EU, posebno sa uredbom Saveta EZ iz 2008. godine. Taj akt propisuje da je uslov za dobijanje operativne dozvole za obavljanje komercijalnog vazdušnog saobraćaja “da država članica ili državljani država članica poseduju više od 50 odsto preduzeća i imaju efektivnu kontrolu nad tim preduzećem, bilo direktno ili indirektno posredstvom jednog ili više posrednih preduzeća”. Na tome se bazira i multilateralni sporazum o otvorenom evropskom nebu, čiji je Srbija potpisnik.

Investitor će osim novčanog uloga biti dužan da predloži detaljan investicioni program, finansijski i biznis plan sa jasnim rokovima, ali i predlog saradnje sa “Jatom” u tranzicionom periodu, kao i sa “Jat tehnikom” i beogradskim aerodromom. Budući većinski vlasnik nacionalne aviokompanije neće moći da donosi nijednu važnu odluku bez saglasnosti Vlade Srbije. Nova kompanija biće i novi nacionalni avioprevoznik, imaće profesionalni menadžment, biće usmerena na regionalni avioprevoz.

Takođe, sklopiće nove ugovore sa dobavljačima, biće članica neke od globalnih alijansi, imaće obnovljenu flotu i optimalan broj zaposlenih, koje će delom preuzeti iz “Jata”. Stari “Jat” će prodajom imovine namiriti dugovanja, likvidacija je neminovna, a sadašnji generalni direktor “Jata” Srđan Radovanović, čija se biografija vezuje uglavnom za stečaje firmi kojima je upravljao, upisaće u svoj “si vi” još jedan “poslovni uspeh”.

Zaključak Vlade ponižavajući

Pojedini sindikati u “Jatu”, koji nisu reprezentativni, ocenjuju zaključak Vlade kao ponižavajući i katastrofalan za radnike. Sindikat komercijalnih i ekonomsko-pravnih radnika “Jata”, koji je sa 400 članova najbrojniji u kompaniji, međutim, podržava nameru države da se domaćinskim poslovanjem sačuva domaći avioprevoznik. Kako kaže predsednica sindikata Mira Mikarić, očekuje se pravedna privatizacija i da će nova kompanija obezbediti posao svima koji u “Jatu” rade profesionalno, a ne politički.

Sistematizacija

Dok je Vlada Srbije ozbiljna u nameri da što pre nađe rešenje za “Jat”, rukovodstvo nacionalne aviokompanije pripremilo je novu sistematizaciju radnih mesta, koju bi u petak trebalo da usvoji upravni odbor. Na pitanje čemu nova sistematizacija ako je Vlada već odredila sudbinu “Jata”, iz nacionalne aviokompanije nije stigao odgovor.