Sve je više kupaca u Srbiji koji robu naručuju preko interneta i mnogi su zadovoljni ovom vrstom transakcija.
Iako i dalje ima problema, najviše kada je reč o rokovima za dostavu paketa ili reklamacijama, čini se da su domaći kupci savladali glavne prepreke u elektronskoj trgovini i koriste sve njene mogućnosti. Redakciji Potrošača javio se čitalac koga je interesovalo zašto neki sajtovi nemaju mogućnost plaćanja karticama, a drugi imaju više različitih načina na koje se roba može platiti. Kako je to definisano u našim propisima, najvažnije za kupca jeste da na stranici sa kojom se obavlja trgovina ima navedeno jasno koji su uslovi plaćanja, koji se nalaze u okvirima uslova prodaje. Uslovi plaćanja, naime, spadaju u predugovorno obaveštavanje potrošača koje je obavezno prema Zakonu o zaštiti potrošača.
– Ukoliko je robu ili usluge moguće platiti debitnom ili kreditnom karticom, potrošač bi trebalo da bude obavešten o vremenu izvršenja transakcije, odnosno trenutku kada će mu sredstva biti skinuta sa kartice). Kao i u slučaju informacija o ograničenjima u vezi sa isporukom robe, prodavac je dužan da obavesti potrošača o dostupnim načinima plaćanja, najkasnije na početku procesa naručivanja, objašnjavaju u potrošačkim organizacijama. Oni upozoravaju kupce da nije dovoljno samo ponuditi raspoložive načine plaćanja u procesu poručivanja. Trgovac je dužan da pomene i bilo kakve eventualne dodatne troškove. Bitno je napomenuti da vi kao trgovac, bez obzira na izabrani način plaćanja, potrošaču ne smete naplatiti više od iznosa koji vi sami snosite usled korišćenja tog izabranog načina plaćanja.
To znači da ukoliko dodatni troškovi u vezi sa plaćanjem nisu uključeni u cenu proizvoda ili ako potrošačima nije jasno predočeno da ovi troškovi nisu uključeni u cenu, to se smatra obmanjivanjem potrošača. Dešava se na sajtovima da se slanjem porudžbenice istovremeno prihvata i obaveza plaćanja, pa je za kupce važno da opet budu jasno obavešteni na porudžbenici, ili na bilo koji drugi način. Ukoliko trgovac ne postupi u skladu sa ovim, ugovor ili porudžbenica ne obavezuju potrošača, objašnjavaju u organizacijama za zaštitu potrošača. I kao savet u ovoj vrsti trgovine, uvek treba imati u vidu da je neophodno imati račun po obavljenoj trgovini. Trgovac je dužan da za kupljenu robu ili uslugu potrošaču izda račun. Svaki izdat račun mora da sadrži neophodne podatke kao što su ime trgovca, podaci o robi, cena i datum. U slučaju da je reč o više usluga koje se ne naplaćuju, kupac bi uvek trebalo da insistira na izdavanju specifikaciji računa. To ga uostalom u slučaju bilo kod problema kasnije štiti i omogućava da ostvari svoja prava.