Trgovina - Srbija

Institut za povrtarstvo Smederevskoj Palanci povećao izvoz

Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci ovu godinu završava utiscima da je sama sezona bila teška, kao i za većinu poljoprivrednika gde su ratarske i povrtarske kulture podbacile.

Međutim Institut je uspeo da se vrati na tržište kvalitetnom semenskom proizvodnjom i podseti na vreme stare slave.

"Kada na kraju godine sumiramo neke rezultate uspeli smo da ove godine udvostručimo proizvodnju semena, što kod nas u Institutu u otvorenom i zatvorenom prostoru, to i kod naših kooperanata, tako da Institut sada nudi jednu značajnu količinu semena koju nismo imali poslednjih sedam, osam godina uopšte na tržištu. Već su prve porudžbine došle, a nešto je i krenulo u izvoz i izvoz je u odnosu na prošlu godinu, po tim prvim porudžbinama za 25 % do 30 % veći u svim zemljama, a vratili smo se u zemlje u okruženju gde smo nekada bili. U ozbiljnim razgovorima smo za tržišta srednjeg i bliskog istoka, to su Irak i Iran i tu već očekujemo, pogotovu za Irak porudžbine, a takođe smo i u pregovorima sa nekim tržištima afričkih zemalja. Ono na čemu mi insistiramo je kvalitet našeg semena i upravo mislimo da sa tim kvalitetom i svim tim dobrim parametrima koje seme mora da zadovolji ćemo moći da se nosimo i sa domaćom i sa inostranom konkurencijom", rekao je direktor Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci Nenad Đurić.

U čitavom procesu semenske proizvodnje laboratorijski rad je najznačajniji. Renome Instituta kako u prošlosti tako i danas bazira se na kvalitetnom ispitivanju i analizama.

"Mi ovde u laboratoriji radimo čistoću semena, radimo klijavost i energiju semena. Radimo koliki je procenat vode u semenu, a takođe ovde kolege rade i zdravstvenu ispravnost semena pa na deklaraciji proizvođači dobijaju kompletnu analizu i kompletne podatke o tome kakav je kvalitet i zdravstveno stanje semena", napominje naučna saradnica Instituta za povrtarstvo Jelena Stoiljković.

Institut ima i danas najširu povrtarsku paletu, a za 78 godina postojanja drži 180 priznatih sorata i hibrida.

Direktor Instituta Nenad Đurić tvrdi da je Institut najpoznatiji po paprikama.

"Većina građana se susrela sa njima ili ih bar koristi, jer stvarno imamo paprike za sve moguće vrste upotrebe, od slatkih do ajvaruša. Tu su i paradajzi ali moram da kažem da smo poslednjih godina izgubili tu korak sa konkurencijom ali smo ove godine primili četiri mlada istraživača pa ćemo zaista uložiti ogroman napor i ogromna sredstva da ponovo pokrenemo tu selekciju paradajza i da dostignemo jedan nivo kako bismo mogli da se nosimo sa konkurencijom, jer je tržište semena paradajza ipak u novcu najveći. Naravno tu su i kupusi, a pored toga buranije i pasulji", zaključuje Đurić.

Prošle proizvodne sezone priznata je i jedna nova sorta paprike, moravska lepotica, a plan je i da se u naredne četiri godine proširi i asortiman hibrida koji bi postigli bujnost i u isto vreme zadržali tradicionalna svojstva.