Trgovina - Srbija

Kakva je budućnost pijaca koje su izgubile 12 odsto tržišta

Podaci Republičkog zavoda za statistiku navode da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u prvih devet meseci ove godine bila oko 39,3 milijarde dinara, kaže nam Savo Duvnjak, izvršni direktor poslovnog udruženja „Pijace Srbije”. U odnosu na isti period prošle godine, izražen u tekućim cenama, promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama veći je za 10,9 odsto.

Od svega što na tržište stigne sa njiva, iz bašti, reka, jezera i šuma, na pijacama se proda petina, bar je tako bilo za prvih devet meseci ove godine. Međutim, Duvnjak kaže da iako se ovde govori o značajnoj količini prehrambene robe koja na pijacama nalazi direktan put do kupca, pijace ipak postepeno gube svoju klijentelu. Konkurencija zelenim pijacama su i tržni centri, u kojima se postavljaju pijačni rafovi. Ali i promene u navikama kupaca i manja zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača i zanatlija, doveli su do toga da su u poslednjih deset godina pijace izgubile oko 12 odsto tržišnog udela.

„Promenio se značajan deo navika kupaca, a ponuda i dostupnost različitih vrsta prehrambenih artikala je sve veća. Istovremeno, agrarna politika koja dominantno podstiče ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, masovna industrijska proizvodnja i korporativni model poslovanja, nisu pogodna klima za male poljoprivrednike i mikropreduzetnike koji formiraju najznačajniji deo ponude na pijacama. Preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću upravljanja pijacama zato moraju odgovoriti na niz izazova. Osnovni je kako da objekte i opremu na pijacama prilagode potrebama svojih korisnika usluga, kako da ih sačuvaju na pijacama i kako da stimulišu i privuku mlade, preduzetne i inovativne zakupce tezgi koji će svojom ponudom primamiti nove kupce. To je proces koji će trajati. Najviše promena te vrste vidljivo je u Beogradu, koji prednjači u investicijama u pijačnu delatnost”, kaže Duvnjak za „Politiku”.

 Podaci o komunalnoj delatnosti upravljanja pijacama ažuriraju se u godišnjem Izveštaju o obavljanju komunalnih delatnosti na teritoriji Republike Srbije, koji se objavljuje na internet prezentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Poslednji dostupni podaci odnose se na 2021. godinu gde se može pročitati da je vrednost investicija u odnosu na ukupan prihod 106 lokalnih samouprava oko 7,2 odsto. Pijačna oprema takođe traži obnovu jer prosek iskazan kroz podatke 108 lokalnih samouprava pokazuje da je oprema na pijacama u proseku stara 21,1 godinu. U zamenu zastarele opreme najviše se ulagalo u Beogradu, čije pijace su sa prosečnom starosti od 15,5 godina „najmlađe” u zemlji. Duvnjak dodaje da najstariju opremu – 22,6 godina u proseku imaju pijace u Vojvodini. Zbog toga smatra da su investicije jedan od preduslova za samoodrživost ove delatnosti.

Međutim, najjači magnet koji na pijacu privlači kupce je mogućnost kupovine autentičnog, svežeg domaćeg proizvoda. Ovo su mesta gde se sa velikom pouzdanošću mogu naći namirnice i roba iz zanatske proizvodnje, sa malih gazdinstava. Analize stanja na pijacama pokazuju da značajan broj proizvođača kvalitetne domaće hrane ne može više da odgovori na zahteve kupaca. Mnogi ne žele da povećavaju proizvodnju i da se prilagođavaju novim zahtevima.

„Prosečan zakupac prodajnih mesta na pijacama ima oko 57 godina, i to je jedan od razloga zašto je poljoprivrednih proizvođača na pijacama manje. Najčešće nemaju kapacitet da se istovremeno bave proizvodnjom i stoje na pijacama prodajući robu, naročito ne u dve smene, što je sve češći zahtev kupaca. Kupci pak zbog obaveza ne mogu stići na pijace u toku prepodneva, kada su one najbolje snabdevene. Zato Poslovno udruženje „Pijace Srbije” traga za modelom kao da uz pomoć nadležnih državnih organa obezbedi podsticaje i stimulanse za proizvođače domaće hrane koji posluju na pijacama. To je nesumnjivo jedan od najznačajnijih preduslova za budućnost pijaca koje treba da ostanu prepoznatljive upravo po domaćim proizvodima, pripremljenim za kupca po tradicionalnim recepturama”, ocenjuje Duvnjak.