Trgovina - Srbija

Kifla košta koliko i kilogram pšenice

Portal „Biznis” u Bosni i Hercegovini navodi da pekari ovakvu situaciju pravdaju troškovima radne snage, dok poljoprivrednici naglašavaju da najgore prolaze oni koji nešto proizvede.

Otkupna cena pšenice u mlinovima u BIH ove godine kretala se od 15 od 20 evrocenti, koliko u proseku košta i kifla u pekari. Zbog lošeg kvaliteta roda, mnogi ratari čak nisu ni uspeli da dostignu tu otkupnu cenu.

– Jedna je kifla, kilogram pšenice – žale se proizvođači. Pekari sa druge strane navode da na cenu pšenice nikako ne mogu da utiču, te da su i oni u nezavidnoj situaciji, jer zbog visokih troškova radne snage ne mogu da snize cene kifli, hleba i drugih peciva.

– Mi brašno kupujemo od mlinara koji u njegovu cenu ukalkulišu troškove i svoju dobit. U nedostatku radne snage najveći procenat novca izdvaja se za plate radnika – rekao je za taj portal Radenko Pelemiš, predsednik Udruženja pekara regije Bijeljina.

Kako se ističe, u bermudskom trouglu bez krivaca pekar – mlinar – poljoprivrednik, najviše gube potrošači.

Iako je cena žita ove godine niža to se ne može reći i za pekarske proizvode, što je jednako i sa stanjem u Srbiji.

Predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je nedavno za Betu da pekari za peciva kupuju brašno po tržišnim cenama od 33 do 34 dinara po kilogramu, pa su zbog toga poskupela, ali da uvek nižim cenama nekoliko proizvoda pokušavaju da privuku kupce.

Cena običnih peciva, dodao je, još može da se drži pod kontrolom, ali filovanih nikako jer je skup materijal. Naveo je i da su troškovi proizvodnje hleba porasli zbog povećanja zarada zaposlenima, pa prodavci primaju ne kao ranije 35.000-40.000 dinara, nego 70.000, a pekari od 120.000 do 180.000 sa noćnim radom. Zvuči neverovatno.

– Ili ćete platiti toliko ili nećete imati ko da vam radi. Sve to, uz visoke cene imputa, pre svega nafte ulazi u krajnji proizvod – objašnjava Pralica za naš list. Podseća da u Srbiji ima mnogo pekara i konkurencija je velika što obuzdava rast cena, ali treba znati da svaka dnevno mora da ima pazar od 50.000 do 60.000 dinara da bi bila na „nuli”, odnosno pokrila samo troškove, bez zarade.

Napominje da pekari imaju 45 vrsta troškova, od klasičnih za brašno, energente, zarade, do troškova firmarina, nošenja na analizu proizvoda svakog meseca i drugih.

Hleb „Sava” neće poskupeti do kraja godine

Predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je nedavno da hleb „sava” sigurno neće poskupeti do kraja ove godine, a nakon toga će se napraviti kalkulacija sa novim cenama struje, nafte i gasa, kako bi se videlo koliko su porasli troškovi proizvodnje.

– Pekari dobijaju brašno iz robnih rezervi po 24,20 dinara po kilogramu, ali samo za proizvodnju hleba „sava” koji u maloprodaji košta 54 dinara, pa je postignut dogovor sa državom da se cena te vekne ne povećava do kraja godine – naglasio je Pralica. Dodao je da pekari imaju pojedinačne ugovore za kupovinu električne energije i gasa, tako da ostaje da se vidi koliko će to podići troškove proizvodnje.

– Najveći problem nam predstavlja rast cene nafte jer kada ona poskupi raste cena transporta i svake vrste ambalaže – naveo je Pralica.