Trgovina - Srbija

Koja će vina imati prohodnost na kineskom tržištu

Podsetimo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine, a 66 odsto proizvoda biće odmah oslobođeno carina. Kako je objašnjeno, na većinu njih od maja ili juna sledeće godine, kada ugovor bude stupio na snagu, više nećemo plaćati međusobne carine. Sporazum podrazumeva da nemamo carine koje su sada izuzetno visoke, što je posebno važno za naše poljoprivredne proizvode. Kako je objašnjeno sporazum  predviđa da za neke proizvode (11,4 odsto) od onog što se izvozi liberalizacija nastupi posle pet godina, za neke (11,2) posle 10 godina, neke druge (0,7) pak posle 15 godina, dok će 10,1 odsto proizvoda biti izuzeto iz sporazuma o slobodnoj trgovini.

Kako je ranije objavilo Ministarstvo poljoprivrede, danom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, Srbija će dobiti bescarinski pristup kineskom tržištu za sveže jabuke, breskve, šljive, višnje, lubenice, suvo grožđe, semensku raž, ječam, ovas, seme suncokreta, seme uljane repice, ruže, sušeno mahunasto povrće, kisele krastavce i kornišone.

Bez carine će se izvoziti i smrznute maline, smrznuto svinjsko meso, svinjska mast, kukuruz šećerac, pastrmka i šaran, prerađevine i konzervirani proizvodi od mesa, kobasičarski proizvodi, konzervirano povrće, džemovi, mineralna i prirodna voda, pivo, sveže i sušeno bilje za industriju, goveđa koža… Kako je objašnjeno, svi ovi proizvodi čine oko 60 odsto ukupne razmene sa Kinom.

Jedan od najvećih srpskih aduta za kinesko tržište moglo bi da bude vino koje će se bez carina u potpunosti izvoziti za pet godina – carina će se smanjivati postepeno svake godine po 20 procenata.

Stevan Rajta,  direktor Savez vinara i vinogradara Srbije, kaže za „Politiku” da trenutno carina za izvoz vina u tu zemlju iznosi 42 odsto što uz troškove transporta znatno poskupljuje ovaj proizvod.

– Nikada Srbija nije imala ovakav vinski odnos da vam neko odobri slobodan protok robe bez carine. Može da donese veliku zaradu i našim izvoznicima ali i kineskim uvoznicima. Svuda u svetu postoji trend povećanja potrošnje ovog pića i svi štite svoja tržišta. Srbija ima bescarinski izvoz vina sa EU, ali imamo i kvote. Čim ih ispunimo izvoznici plaćaju dažbine. Tako da je ovaj aranžman sa Kinom velika stvar za našu industriju – napominje naš sagovornik.

Dodaje da moramo biti spremni za to i da u narednih pet godina usvojimo neka pravila i standarde i posebno povećamo zasade vinograda kako bismo imali robe za plasman.

Upitan koja domaća vina bi imala najveću prođu na tom tržištu Rajta odgovara da kod Kineza sada trenutno može da prođe sve. U početku su najviše pili crvena vina, a sada je tržište potpuno otvoreno i postoji tražnja za svim vrstama tog pića. I oni su podigli znatno standarde, posadili veliki broj hektara vinograda i raste im ugled na svetskim ocenjivanjima vina.

Prema njegovim rečima, i u Kinu je ušao strani kapital u ovoj industriji. Usavršili su tehnologiju i sigurno će u narednim godinama biti velika industrijska vinska sila.

– Ovo je šansa za sve naše proizvođače. Naša vinska industrija se razvija, kvalitetna vina će sigurno naći svoje mesto na tom tržištu. Biće tu posla za svakoga. Mislim da će i nama pomoći posebno onim koji imaju niži kvalitet. Jer kada imate protok robe i novac onda i više radite na kvalitetu – smatra Rajta. Naglašava da naši vinari žele da igraju međunarodnu utakmicu, a ovaj sporazum će uticati na celokupnu privredu. Smatra da će veliku prednost imati oni koji rade sa voćem i medom.

Naravno, dodaje, kada je reč o vinarstvu očekuju se i standardni problemi s radnom snagom jer moramo da nađemo ljude koji će da rade u vinogradima, vinarijama, eneologe, tehnologe… Treba da računamo i na klimatske promene.

– Ova godina nam je bila izuzetno izazovna. Nekima su i prepolovljeni prinosi. Možemo da dođemo u situaciju da se postaviti pitanje da li će neke vinarije moći da poštuju i ugovore koje imaju za domaće tržište – navodi Stevan Rajta.