Počinju sezonska sniženja. Dok je za mnoge to prilika da po nižim cenama dođu do željene robe, za neke je to početak bespotrebnih gužvi i redova.
Ipak, stručnjaci navode da popusti nisu isti kao na zapadu Evrope. Svedoci smo da to ipak nije baš u istoj meri praksa kao što je u inostranstvu, u smislu nivoa popusta. Ovde su to popusti od 20, 30 negde i 50 odsto, dok u inostranstvu to ide na oko 80 odsto, rekao je za RTS Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od danas počinju sezonska sniženja. Dok mnogi u tome vide priliku da po nižim cenama dođu do željene robe, za neke je 25. decembar početak bespotrebnih gužvi i trgovačkih zloupotreba.
Stručnjaci kažu da smo daleko od popusta koji sa katoličkim božićem počinju u evropskim trgovinama. Ipak, smatraju da i domaći prodavci polako počinju da usvajaju zapadne prakse po pitanju različitih događaja vezanih za sniženja tokom godine.
"Svedoci smo da to ipak nije baš u istoj meri praksa kao što je u inostranstvu, u smislu nivoa popusta. Ovde su to popusti od 20, 30 negde i 50 odsto, dok u inostranstvu to ide na oko 80 odsto" rekao je za RTS docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko Mijušković.
Kaže da postoje i obmane kada trgovci neposredno pre sniženja podignu cene, tako da realnog popusta nema. Napominje da potrošači koji smatraju da su dovedeni u zabludu treba da se obrate tržišnoj inspekciji odnosno potrošačkim udruženjima.
"Imamo dobar Zakon o zaštiti potrošača ali je pitanje koliko su potrošači upućeni. Mislim da se taj segment dodatno razrađuje, uglavnom u segmentu reklamacija. Segmenti koji moraju da se unapređuju su tačno informisanje, povrat proizvoda, da potrošači mogu da odustanu od kupovine", naveo je Mijušković.
Napominje da u vreme sezonskog sniženja promet u svetskim trgovinama poraste za 50 do 60 odsto, kao i da je u Srbiji taj procenat manji, ali da tačni podaci o tome ne postoje.