Trgovina - Srbija

Skočila potražnja za uređajima koji rashlađuju

Zbog paklenih vrućina vlada prava pomama za klasičnim ventilatorima, pa trgovci ne uspevaju da dopune zalihe u radnjama. U Beogradu potrošači moraju da obiđu više prodajnih mesta da bi pronašli ovaj spasonosni uređaj, čija je prodaja pet puta povećana tokom vrelog talasa.

Duplo je porasla i potražnja za klimama kojih u prodavnicama ne manjka, ali zato ima problema zbog preopterećenih servisa. Tako građani moraju i do dve nedelje da se znoje čekajući na njihovu ugradnju. Stanovnici glavnog grada koji su odlučili da sada očiste i srede klimu stiće će na red polovinom septembra, jer se kod pojedinih servisera čeka i po dva meseca na ovu uslugu.

Čitalac "Novosti" Dejan R. požalio nam se da je juče ujutru obišao prodavnice u svom kraju na Zvezdari, ali da nigde nije uspeo da nađe ventilator.

- Hteo sam da kupim podni, onaj koji je ceo kao stub sa prorezima, ali kod mene u radnjama nije bilo nijedne vrste ventilatora - kaže naš sagovornik. - U dnevnoj sobi imamo klimu, a za radnu sobu mi treba ventilator. Rekli su mi da ih brzo prodaju, i da nisu uspeli da popune zalihe. Baš sam se iznenadio, mislio sam da toga ima u svakoj radnji tehničke robe.

Kako saznajemo, najtraženiji su jeftiniji klasični podni ventilatori sa stubom i velikom glavom, čija se cene uglavnom kreće od 2.500 do 3.000 dinara, a pojedini građani kupuju i više komada. Kada su u pitanju klime, najviše se pazare inverter od oko 50.000 dinara. Predrag Manojlović iz jednog poznatog lanca tehničke robe ističe da je ovaj rast potražnje uobičajen, jer vreli dani, a posebno noći, direktno utiču na odluku potrošača o kupovini ovih uređaja. On ističe da je kod njihove prodaje izražena sezonalnost.

- Prodaja ventilatora je pet puta povećana u odnosu na period pre ovih vrućina, dok je potražnja za klimama duplo porasla - kaže Manojlović. - Servisi za klime su sada preopterećeni. Potrošači u Srbiji na ugradnju čekaju od sedam do 14 dana, a sve zavisi od grada i servisera.

Što se tiče snabdevenosti radnji ventilatorima, on kaže da nema manjka u robi, ali da može da se desi da se brzo proda sve što je dopremljeno u prodajne objekte, pa da ih, na primer, u nekom periodu u toku dana ne bude u nekim radnjama.

Kod svih rashladnih uređaja je veliki raspon cena. Što se tiče ventilatora, tu je velika i raznovrsnost, pa tako, obični stoni uglavnom koštaju od 2.000 do 3.000 dinara. Ali, oni sa LED displejom, 12 brzina i digitalnim upravljačem idu i do 15.000 dinara. Najjeftiniji tradicionalni podni ventilatori sa stubom i velikom glavom, prodaju se od 2.500 do 4.500 dinara, a malo kvalitetniji od 6.000 do 7.000 dinara. Ko hoće da obezbedi bolje hlađenje, za ove uređaje sa vodenim raspršivačem treba da izdvoji od 13.000 do 19.000 dinara.

Standardne klime se mogu naći za oko 30.000. Potrošači su svesni prednosti inverter klima, koje osim što štede energiju, zimi greju, a leti hlade. Cena jeftinijih se uglavnom kreće od 38.000 do 60.000, a u zavisnosti od kvaliteta i performansi ide i do 250.000 dinara.

Lepeze i za muškarce

Postalo je uobičajeno da na ulici, u autobusima i baštama kafića viđamo građane koji pokušavaju da se rashlade uz pomoć džepnih mini ventilatora na bateriju i lepeza. Žega ovih dana primorava potrošače da svrate u prvu radnju i kupe neki od ovih ručnih proizvoda. Tako smo svedočili i kada su trojica muškaraca ušla u jednu kinesku robnu kuću u Beogradu, pazarili lepeze i izašli mašući njima. Mada je za neke ovo bilo neuobičajeno, ta hladilica nije proizvod koji koriste isključivo žene. Podsećanja radi, modni kreator Karl Lagerfeld učinio je lepezu svojim zaštitnim znakom osamdesetih godina, poput njegovih velikih naočara za sunce. Inače, džepni ventilatori mogu da se kupe za 500 dinara, a njihova cena ide i do 2.000 dinara. Lepeze uglavnom koštaju 300 dinara, ali neke kvalitetnije se prodaju i za 1.000.

Voda i sokovi idu kao alva

Rafovi i frižideri sa napicima i sladoledima prazne se brzinom svetlosti, pa prodavci ne stižu da ih napune. Kako saznajemo u jednom poznatom trgovinskom lancu, prodaja sokova i vode je tokom ovog vrelog talasa porasla za oko 12 odsto.