Ukupna prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 65,49 milijardi evra, što predstavlja pad od 1,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Razmena u dolarima je iznosila 70,77 milijardi i bila je za 0,8 odsto veća u odnosu na prethodnu godinu.
Lane je izvezeno robe u vrednosti od 28,63 milijarde evra, što čini rast od 3,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je uvoz vredeo 36,86 milijardi ili 5,5 odsto manje nego godinu dana ranije. Izvoz izražen u dolarima iznosio je 30,93 milijardi, što čini rast od 6,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, a uvezeno je robe u vrednosti od 39,83 milijardi, što je za 3,2 odsto manje nego pre godinu dana. Deficit u evrima je iznosio 8,22 milijarde, što je smanjenje od 27,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a izraženo u dolarima 8,90 milijardi ili smanjenje od 26,4 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7 odsto, što je više od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine koja je bila 70,6 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 59,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije, prenosi Tanjug.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,94 milijarde dolara, što je uglavnom rezultat izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, kao i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosio je 4,77, a uvoz 1,83 milijarde dolara, pokrivenost uvoza izvozom bila je 260,3 odsto. Izraženo u evrima izvoz je iznosio 4,41, a uvoz 1,69 milijardi.