Trgovina - Srbija

Veliki dobavljači ili trgovci: Ko je kriv za visoke cene zbog kojih se bojkotuju trgovinski lanci?

Od januara u Srbiji traju različite vrste bojkota trgovinskih lanaca, sa ciljem da se snize cene proizvoda i da one budu prijemčivije građanima.

Nakon generalnog bojkota pet najvećih trgovinskih lanaca – Delez (Maksi i Shop&Go), Merkator (Idea i Roda), DIS, Univerexport i Lidl, usledili su bojkoti pojedinačnih lanaca. A sada je na udaru samo Maksi ito tokom celog aprila.

Međutim, trgovci se brane time da oni nisu jedini krivci za visoke cene i da na to utiču i mnogi drugi pre njih, a sa tim je sagalasan i deo ekonomista.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković za Danas kaže da ovaj bojkot, pre svega, nije plasiran u pravo vreme ni na pravi način, jer sada imamo „mnoge akutne teme u društvu.“

On objašnjava da je maloprodaja samo „vrh ledenog brega“.

„Nema uvida u to kakve su cene unazad, kod drugih učesnika u lancu snabdevanja neke robe“, ukazuje naš sagovornik.

On kao prvu stavku navodi uvoz.

„Karakteriše nas dominacija velikih uvoznika, zastupnika nekih brendova koji onda kao jedan izvor snabdevanja mogu uticati na dalje cene u preprodaji te robe. To se uglavnom ne ispituje“, upozorava Petković.

Kao druga stvar, prema njegovim rečima, tu je proizvodnja i prodaja brendiranih proizvoda.

„Mnogi veliki dobavljači imaju dominantne pozicije na tržištu i kao takvi sigurno mogu uticati na krajnje cene, što je opet potrebno ispitivati“, naglašava on.

Petković upozorava i na posredničke transakcije.

„Srbija tradicionalno ima preveliki broj posrednika u trgovini na veliko u poređenju sa drugim privredama, a ovi posrednici čine kanale marketinga neefikasnim, sporim i naravno skupljim, zato što svako ima neku svoju proviziju“, navodi on.

Kao još jedan problem, Petković dodaje porez kao komponentu cene.

„U nekim situacijama dažbine su vrlo visoke, kao recimo za gorivo, duvan… Dodatno, oporezuje se porezom na dodatu vrednost iznos donacija u trgovačkoj robi, tako da i tu nema stimulacija da se pomogne humanitarnim organizacijama i da se jedan deo tražnje najsiromašnijih slojeva zadovolji po nižim troškovima“, objašnjava naš sagovornik.

Zbog svega navedenog, Petković smatra da je teško tvrditi da su samo bojkotovani trgovci odgovorni za cene.

„Zaključak da su maloprodavci krivi za visoke cene predstavlja, moguće, tačno nagađanje, ali bez argumenata da li je to tako i u kojoj meri su ovi akteri na tržištu za to zaslužni“, smatra on.

Petković podseća da su, kroz ekonomsku istoriju, vrlo često neki tržišni akteri forsirali određene vesti kako bi odvratili pažnju javnosti sa svog delovanja.

„Pojedinačni istraživači nisu u mogućnosti da ispitaju ovakve kompleksne situacije, ali se kroz adekvatno delovanje državnih institucija do takvih saznanja uglavnom može doći“, navodi naš sagovornik.

On otkriva i da je upravo zbog toga, za potrebe Vlade urađena studija odnosa učesnika u lancima snabdevanja na tržištu Srbije pre nekog vremena, ali da je sadržaj te studije ostao nepoznat.

„Ona nije distribuirana, a od onih koji su je dobili na uvid je zatraženo da ta saznanja dalje ne objavljuju“, ukazuje Petković.

Dodaje da je to bilo između Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva trgovine i da je bilo očekivano da se pokaže kakva je uloga različitih aktera u formiranju cena, ali da to nikada nije obelodanjeno.

„Ne mogu da objasnim zašto, moglo bi da se nagađa da ili studija nije uspela ili da je prikazala nešto, odnosno nekoga, što nije bilo poželjno“, zaključuje Petković.