Aktuelno - Srbija

Rast BDP-a u Srbiji ove godine do 3,7 odsto

U trećem kvartalu BDP Srbije je uvećan 3,1 odsto, što, po njegovim rečima, predstavlja znatno usporavanje u odnosu na prvu polovinu godine. „Najveći doprinos rastu BDP-a u trećem kvartalu je od IT usluga, građevinarstva i industrije, klasične usluge su usporile rast, dok poljoprivreda zbog suše ima dubok pad”, rekao je Arsić i dodao da je glavni pokretač rasta BDP-a domaća tražnja, što je u uslovima stagnacije u Evropi opravdano, ali to nije održivo u dužem periodu za malu otvorenu privredu. Međutim, kako je naveo, rast domaće tražnje povećava spoljne deficite, usporava pad inflacije, rastu javni i spoljni dug, prenosi Beta.

U 2025. godini očekuje se, prema njegovim rečima, rast BDP-a od četiri do 4,2 odsto, a glavni pokretač će i dalje biti domaća tražnja – investicije, privatna i državna potrošnja. Arsić je rekao da bi nestašica naftnih derivata negativno uticala na rast BDP-a. „Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi, ali je nepovoljno što jedinični troškovi rada rastu. U trećem kvartalu stopa nezaposlenosti, kako je naveo, opada i ukupna zaposlenost međugodišnje raste 2,1 odsto, a registrovana 0,2 odsto. Nastavlja se visok rast realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnim kvartalima. Zarade u trećem kvartalu su za 9,3 odsto veće nego pre godinu dana, ali su manje za 1,3 odsto u odnosu na drugi kvartal”, kaže Arsić.

Visok rast stranih investicija predstavlja, kako je naveo, najvažaniji pozitivan rezultat u ekonomskim odnosima sa svetom. „Inflacija od sredine godine fluktuira između četiri i 4,5 odsto i ona je među višim u Evropi. Na usporeno opadanje inflacije utiče rast domaće tražnje, troškovi rada i administrativno regulisanih cena”, rekao je Arsić i ocenio da će domaća tražnja i troškovi rada uticati na sporije opadanje inflacije i u narednoj godini.

Arsić je rekao da veća inflacija od evropske, uz fiksni kurs, ima za posledicu da se cene u evrima u Srbiji brže približavaju evropskim cenama nego što to odgovara njenom nivou razvijenosti. Prihodi od skoro svih poreskih oblika ostvarili su, prema njegovim rečima, približno ujednačen rast, dok na strani rashoda prednjači rast javnih investicija, penzija i plata. „U ovoj godini očekujemo da će fiskalni deficit biti nešto manji od plana od 2,7 odsto, dok u narednoj postoji rizik da bude veći od plana od tri odsto, zbog dodatnih rashoda za subvencije za stambene kredite i Gradsko saobraćajno preduzeće”, rekao je Arsić.

Dodao je da je opravdana opreznost Narodne banke Srbije u pogledu smanjenja referentne kamatne stope jer je inflacija još blizu gornje granice ciljnog koridora, a rast domaće tražnje i dohodaka stvara inflatorne pritiske. Arsić je rekao da kreditiranje građana i privrede raste, dok kamatne stope blago opadaju, što će se nastaviti i u narednoj godini.