Tema - Srbija

I dalje troše ugalj, a gledaju u sunce

U Srbiji se sporijim tempom povećava udeo ovih obnovljivih izvora energije, ali bi zelena struja mogla da bude bum i u našoj zemlji za 10 do 15 godina, budući da je to i strateško opredeljenje i „Elektroprivrede Srbije”.

Za sada je i dalje bazna energija iz uglja srpska stvarnost, ali je u planu dekarbonizacija i energetska tranzicija koja vodi ka obnovljivim izvorima energije koji bi narednih decenija bili glavni energetski oslonac.

Srbija je 2023. godine proizvodila i trošila više od 30 odsto zelene energije. Najveći deo je proizveden u hidroelektranama, što ohrabruje da je dostižan cilj postavljen za 2030. godinu, da se u našoj zemlji proizvodi 45 odsto zelene struje.

Evropska unija više ne proizvodi struju na način na koji je to radila pre dve decenije. Prema podacima analitičke firme EMBER, u 2023. godini, obnovljivi izvori imali su najveći udeo u proizvodnji električne energije u Evropi u celini sa 35 odsto, zatim fosilna goriva sa 32 procenta i nuklearna energija na 23 sa 32 odsto u 2020, dok je proizvodnja električne energije iz uglja pala na 12 sa 30 odsto u 2020. godini.

Uprkos klimatskim obavezama Evrope, nekoliko zemalja, uključujući Italiju, Nemačku i Veliku Britaniju, i dalje se u velikoj meri oslanjaju na gas za proizvodnju električne energije. Ranije ove godine, Nemačka je najavila planove za izgradnju novih gasnih elektrana spremnih za vodonik kako bi pomogla postepeno izbacivanje uglja do 2030. godine, što je odluka koja je izazvala kritike nekih organizacija zabrinutih zbog ekoloških implikacija, prenosi Agencija za energetiku Srbije.

Međutim, od plana se odustalo zbog nedostatka političke podrške nakon što je koaliciona vlada pala, pa je predlog ostao neizglasan u parlamentu, potvrdio je portparol ministarstva za nemačku novinsku agenciju DPA.

Veleprodajne cene električne energije širom Evrope i dalje su više od nivoa pre rata u Ukrajini, iako su značajno pale u odnosu na vrhunac iz 2022. godine kada je sukob poremetio globalna energetska tržišta. U novembru su cene dostigle svoj najviši nivo u poslednjih nekoliko meseci, odražavajući stalne oscilacije tržišta.

Prema Kilijanu O’Donođueju, direktoru politike u „Eurelektriku”, vidi se dobar napredak u pogledu cena. Misli da ćemo u budućnosti, kako bude bilo više obnovljivih izvora energije u sistemu, videti neku vrstu daljeg smanjenja cena.

U 2023. godini, 24,5 odsto bruto finalne potrošnje energije u EU dolazilo je iz obnovljivih izvora, što je za 1,4 odsto više u odnosu na 2022, objavljeno je na portalu Evrostata. To je 18 odsto manje od ispunjenja cilja za 2030. (42,5 odsto), što bi zahtevalo prosečno godišnje povećanje od 2,6 odsto od 2024. do 2030. godine, navodi Evrostat.

Švedska je zauzela prvo mesto među zemljama EU, sa dve trećine (66,4 odsto) njene bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u 2023. Sledi Finska sa 50,8 odsto, dok je Danska na trećem mestu sa 44,9. Najmanje udela obnovljivih izvora energije zabeležili su Luksemburg (11,6 odsto), Belgija (14,7 procenata).