Koje je sve inovacije Konrad Hilton uveo u svet hotelijerstva

M.D.
Oct 08 2020

Hilton je prvi internacionalni lanac hotela na svetu kojim upravlja kompanija Hilton Worldwide, čiji porfelj uključuje 6.215 nekretnina sa 983.465 soba u 118 zemalja. Izgradnju čitave imperije započeo je samo jedan čovek – Konrad Hilton, davne 1919. godine, i to sasvim slučajno, nakon što nije uspeo da kupi banku.

Konrad Hilton, rođen je 1887. godine kao osmo dete svojih roditelja u Novom Meksiku, u mestu koje se nalazilo na prometnim putnim pravcima. Zahvaljujući tome je već kao dvadesetogodišnjak iskoristio je svoj preduzimljivi duh, te je uspešno izdavao sobe, pripremao i usluživao hranu putnicima u porodičnoj kući.

S obzirom da je formalno obrazovanje stekao u oblasti bankarstva i prava, 1919. godine odlazi u Teksas, u grad Cisko, kako bi kupio banku. Međutim, zbog neuspešne transakcije, umesto banke odlučuje se za kupovinu hotela “Mobli”. Nakon rekonstrukcije otkupljenog prostora, nastaje prvi Hilton Hotel sa ukupno 40 soba. Ovaj događaj smatra se istorijskim za razvoj savremenog hotelijerstva, posebno za nastanak i razvoj hotelskih lanaca.

Razlog za donošenje odluke o kupovini hotela, jeste taj što je Hilton uočio odličan potencijal okolnih naftnih polja u Teksasu, te da bi hotel bio sjajna prilika za zaradu izdavanjem soba radnicima na osam sati, kao mesto za odmor i spavanje. Da je ova biznis ideja bila i više nego uspešna, pokazao je dalji rast kompanije, pa je u naredne četiri godine Hilton imao 530 soba u Teksasu, što mu je omogućilo izgradnju hotela Dallas Hilton 1925. godine. Tokom godina Velike svetske ekonomske krize, Hilton se edukuje u ekonomskim oblastima i dogovara finansijsku saradnju sa National Hotels Corporation o vođenju devetnaest hotela, između ostalih Plaza i Waldorf Astoria u Njujorku.

Tajna Hiltonovog uspeha krila se u kupovini neprofitabilnih hotela i njihovim pretvaranjem u profitabilne. Suština Hiltonove poslovne filozofije sadržana je u stavu: ''Dobiti najviše za najmanje''. Takođe, bio je veliki stručnjak za funkcionalnost prostora u hotelu, te je zastupao stav da se svaki metar hotelskog prostora mora komercijalizovati.

Potraga za neiskorišćenim prostorom u hotelu, njegovo otkrivanje i osmišljavanje novih sadržaja nazivao je ''kopanjem zlata''. Vođem time, Hilton je iz predvorja hotela izbacio neprofitabilne praonice, iznajmljujući ove ekskluzivne poslovne prostore za restorane i barove i na taj način privlačio goste kreativnom i kvalitetnom ponudom.

Pored toga, Hilton je prvi u hotelijerstvu uveo industrijske metode planiranja i kontrole, kao i centralnu nabavku za sve hotele unutar lanca. Zaslužan je i za postavljanje standarda u kontroli troškova hotelskih operacija, koje su nazvane čarobnom formulom, jer održava hotele profitabilnim čak i kada su slabo popunjeni. Naime, on je predvideo optimalni broj zaposlenih i anticipirao je šta je potrebno da se zadovolje operativni standardi hotela i želje gostiju, čime je uskladio ekonomično poslovanje sa povećanjem profita bez smanjenja kvaliteta usluga. Njegova poslovna vizija bila je maksimalna ekonomičnost, rentabilnost i produktivnost, odnosno konstantna efikasnost u poslovanju.

Inovacije

Hilton hoteli su sinonim za hotele inovativnog pristupa proizvodima, sadržajima i uslugama. Naime, Hilton hoteli su postali prvi hoteli sa instaliranim televizorima u sobama kao i prvi hotel u svetu koji je dobio LEED i Green Seal sertifikate za očuvanje  životne  sredine. U hotelskoj industriji Hilton je prvi razvio koncept franšize hotelima, pokrenuli su prvi aerodrom-hotel i predstavili su prvi multi-sastav hotelskih rezervacija.

Već 1949. godine nastaje Hilton International Company, nakon što je otvoren “Caribe Hilton Hotel” u Portoriku. Interesantan podatak je da je baš u ovom hotelu barmen Ramon Monćito Marero stvorio nadaleko poznato piće - Pinja koladu.

Sa daljim razvojem Hilton hotelskih lanaca, 1949. godine otkupljen je i poznati njujorški hotel Waldorf Astoria, koji je osim po tome što su njegovi gosti često bile zvezde, bio poznat i po tome što je prvi na svetu uveo rum servis.

Hilton 1954. godine kupuje i hotelski lanac Statler Hotels, osnovan pre svega kako bi ugostio turiste i poslovne ljude koji putuju širom SAD, a transakcija je iznosila 111 miliona dolara, što je do tada bila najveća transakcija ove vrste u svetu.

Naredne godine Hilton hoteli uvode sistem rezervacija putem telefona, teletajpa i telegrama, ali i počinju da uvode klima uređaje u hotelske sobe. Još jedna inovacija usledila je 1965. godine, a u pitanju je – Lady Hilton hoteli, dizajnirani i prilagođeni isključivo ženama.

Sledeća inovacija u okviru Hilton hotela dogodila se 1974. godine, kada je u svih 840 soba hotela u Hong Kongu uveden mini-bar. Iako je hotel zatvoren 1995. godine, mini-bar u sobama je nešto što su brzo usvojili hotelijeri širom sveta.

Hilton i dan danas prednjači u inovacijama u hotelijerstvu, te je postao prvi hotel u svetu koji svojim gostima pruža mogućnost da se sami čekiraju i odaberu sobu po sopstvenoj želji. Od 2015. godine Hilton hoteli koriste „mobile key“ tehnologiju, koja gostima pruža mogućnost da se čekiraju i otključavaju svoje sobe uz pomoć telefona, a putem Hilton HHonors naloga gosti mogu kontaktirati osoblje za dodatne zahteve i usluge.

Nakon dugog razvojnog puta koji je trajao gotovo stotinu godina, Hilton Worldwide je danas izvrsni primer na koji način inovacije menjaju čitave industrije, podstiču konkurenciju i doprinose razvoju privrede.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik